Prosvetni glasnik

Н ОВА МЕТЕ ОРО ЛОГИЈА И Ш узи спрам годигањега ^емена. На послетку биће свакоме јасно, да се не да замислити редовна измена вазду.ча леђу безмерним екваторским простором и међу све ужим и ужим просторима подарним; те се две струје налазе ограђене зоном ограниченом средњпм ширинама, где се струје примичу к земљк. Тешгсо је тачно појмити како се та смена вргаи, како доле слазе горње струје. које су за нас ветрови са ееверозапада, и садашња наука метеорологијска даје о томе само мутна и замргаена објашњења. Нов занлет чини нериодично враћање редовних вегрова, који се зову Мусони на океану индијском и јога на неким месгима кугле земаљске. Питање је да ли не би било могућно мало боље уредити толике разбачене Факте и извадити из њих оншту теорију великих атмосФерских покрета, која <>и нам, у исти мах, објаснила иојаве олујина или бура ? Тај задатак кушао је да расирави г. де Таст у знаменитој студији о Тсорит атмосферичкога кру /II /•№ , које је гатампано у четвртом свеску Анала централнога метеоролигичког биро-а (за годину 1879). По мпшњењу г. де Таста права кретања која се збијају у танкој ваздушној опони земаљске кугле, имају за узрок само неједнаку густину хладног ноларног и врућег екваторскох ваздуха, из чега произлази тежња на мешавину. Кад би површина земаљска била једнака, не би било узрока који би спречио струје да једна сјуга а /руга са севера теку једнадругој на сусрет дуж меридијана; оне би се ту укргатале и нреплетале као гато се кључеви у лонцу који се оздо загрева, нењу и спуиггају Али особена природа повргаипе земаљгке, по којој се струје крећу, одређује струјама пут и правац, те тако постаје известан број утврђених нраваца илпнија, које су налик на струје морске, скојима седонекле заједнпчки и крећу. Ово кружење и струјање вода и ветр ва зависи од распореда сухе земље и мора и по њему се и управља. Ма одкуд да је постала голфска струја, та река с течним обалама постоји. и корито којим она тече ограничава се самим коритом Атлантика. Ваздух који се додируЈе с овом топлом водом, загрејан од додира с њоме, шири се и креће, и даје, тако рећи, путовођу покретању раширенога екваторског ваздуха к поларним пределима,чинећи тако голФСку струју у ваздуху. ,Ова ваздушна струја, говори

ЗДСКАЗ ИВА ЊЕ ВГЕМЕНА 865 даље г. де Таст, не наилазећи на препреку тврдога контанента, коју водена сгруја не може прећи, додирује најире Француске западнеобале, јури даље к истоку, преко северне Јевропе, ту се пара она која је у њој и која јој порекло казује згушћава у облику кише или спега, која обилатогаћу својом не да усахнути безбројпим језерама Шведске, Фин лапдије и северне Русије, захватајући обратне струје поларних предела према екватору. Та обратна струја јури према југу кроз источну Јевропу у облику сухога и хладнога ветра — ■ кошаве — који оним пределима главни њихов метеоролошки карактер даје " Примакавши се екватору, и та ее струја загреје, па. добивгаи у тропској А®рици правац и карактер ееверо-источног ветра, главни је узрок аустиња које се тамо налазе и кроз које чеето дува? Та иста струја осећа се, на послетку на западној обали Африке, довршивши тако пространикруг, у срздини којега остаје једап простор који све сгрује обилазе и који се по том може добро упоредити с в морем саргаеким" у Атлантнку. Ова мисао о кругу скоро потпуноме једне ваздушне сгрује, која допекле иде уиорвдо са голфском струјом, слаже се потпуно с оним што ми зпамо о обрту ветрова у нагпој цолу-кугли. Истина се мишљу потнуно дају обј спитп сви природпи знаци бура које иа нас овде ондо наплазе. Јер заиста па левој обали ове ваздушне реке, где је струја бржа, мора бити и вирова и вртлога онако како се опи јављају у текућој водп, кад је земљиште натера да округлом кривином тече. У тим вртлозима вода тече нагло, као што би се окретао хоризонталан точак који би се морао витлати обалом правцем текуће водг. Окретање то на левој обали наше ваздугане реке има правац сунротан окретању сказ љака на сату, и тај правац управо и показује линпју к јом ее круже буре штоире лазе Атлаптик или на;п контипенат, јур<ћи путем који би везивао једпу тачку постављену међу југозападом и северозаиадом са једном тачком постављеном међу североистоком и југоистоком. Кружна ваздушна сгруја или река овај ирстен редовпог ваздушног етрујања међу еевером и југон наше полукугле може нам, дакле, дати објашњења о посгању бура и оркана Све тегобе наше климе зависе од оногако-

109