Prosvetni glasnik

записник главног просветног савета

440

Задаци из сенчења и нерспектнве решаваће се на | цртаћој дасци и израдиће се писаљком, четком и нулшим бојама. Орноменат са пластичког обрасца цртаће се на бојеној артији, црном и белом цртаћом кредом. За орнаменат којц треба израдити бојом, кандидат ће прецртати контуре са датог му прегледа, али ће сам бојадисати орпаменат оним бојама које му се зададу. У групу за перспективно цртање узеће се за то удесии предмети, каогеометриска тела, школске стнари, судови и под. Пошто се контуре обележе чисто писаљком, поједини ће се предмети обојити доликујућим нм бојама, па сенчати писаљком. Перспектинан нацрт груне зграда н дрвећа с природе, треба да је потпуно изведен и осенчан, а израђен писаљком. Писаљком ће се израдити и нацрт људског тела или његовнх појединих делова, са пластичког обрасца. Поред чисте контуре, треба да су изведене п поглавитвје сенке. 0 свнм задацима практичког испита даваће кандидат нужна теориска објашњења н навешће за свакн поједини задатак она научна правила која га поглавито при његовом решавању руководе. 7. ТеорНски испит из познавања геометријских облика. науке о пројекцијама, сенчања и перснективе, траје највнше ио један час. Теорнски испит из познавања аркитектонских форама н стилова, познавања орнамената, науке о бојама и анатомије људског тела, траје највише по три четврти часа. На практичком испиту граФијско решавање задатака пз позпавања геометриских облика траје највише један сат; из науке о нројекцијама највише час н пб, н из сенчања и перспективе највише по три часа. За цртање орнамента са пластичког обрасца, за израду обојеног орнамента, перспективно цртање груие и цртање људског тела, одређују се највише по четири часа, а За прецртавање групе зграда и дрвећа с прнроде, највише шест часова. 8. Кандидат за учитеља цртања у вишој реалци, треба да зна из топографског цртања: Шта обухвата орографија, шта хидрограФија. Како се копструншу мернла за тонограФСКо цртање. Како се представљају нахартијн орографски предмети земне површине, како хидрограФСки и с њима везане грађевине и како топограФски предмети. Колико има

начина за представљање терена у цртежу. Који прописи ностоје за Лемаиов начин, који за иредстављаи.е помоћу хоризонтала и који за уиотребу светлости н сенке. Које су добре стране и мане тих појединих начина. Ако кандидат не поднесе својих топограФСких цртежа, из којих би се могло видети колико је у тонограФском цртању вешт, даће му се на прецртавање преглед и одредиће се одма и време за које ваља цртеже да изради. 9. На испиту из леиог иисања ваља кандидат најпре да објасни у чему се састоји лепо нисање. Он ваља да уме лепо писатн азбуку српску, латинску и немачку и бројове арапске. За сваку од њих ваља да зна размеру између кратких и дугачких писмена, колико треба које иисме да је широко, колико треба да једно од другог одстоји у речи и колико ваља реч од речи да одстоји у писању. Даље ваља да уме писати „ронд", цртати лапндарна ннсмена и римске бројеве и одредити им сразмере. Показаће како ваља ученик да седи ири писању, како да држи артију, перо и како се може од штетних последица по своје тело сачувати онај који много пише. Горе наведеним трима азбукама, ронд-писменима и лапидарним, испнсаће кандидат неколнко задатих му речи, које ће показати како пише и црта велика и мала писмена. 10. Кандидатима се за њихово спремање препоручују доле наведена дела, по којима је и програм за испит састављен. За познавање геометриских облика инауку о нројекцијама: Од дела: „Баз ^есћшвсће Хекћпеп 1 ' од 6ин1о 8сћгеЉег-а, први део: Ба8 <;есћш8сће 2е1сћпеп". Тејр21§. ОМо Зратег. И од дела : „ТеМаДеп 1т 1;есћт8сћеп 2еЈсћпеп од Бг. С. Б 1 . В1е12е1, прву свеску : БЈе Е1ешеп1е (1ег РгојесНоп81ећге. Ее1р21§ Е. А. беетапп. За науку о сенчењу: Од дела: ЕеШМеп 1т ^есћшзсћеп 2е1сћпеп од Бг. С Г. Б1е1.2е1-а, другу свеску; Б1е 8сћаПепсоп81гисНоп. За перспективу: РгасНвсће РегзресИуе од нроФ. КшЈ. Оои§е1геи-а. Мипсћеи Јоћ. Раћп. За нознавање архитектонских елемената и стилова: Из горе наведеног дела: „Бав Нпеаге 2е1сћпеп, стр. 136—147-а.