Prosvetni glasnik

ДА ЛИ И НА ДРУГИМ

ПЛАНЕТАМА ИМА СВЕТА

541

да се Земља ни у том иогледу не одликује од осталих аланета; јер нити ирима највише тоилоте, нити ирима најмапе од евију иланета, нити иак ирима средњу количину тоилоте од Сунца. Па кад на земљи има тако много и тако различних живих бпћа, како можемо п помислити да их нема и да их неће никад ни бити на још којој планети?! Због великог удаљења неких планета од Сунца према пзразу оне прпмају од Сунца врло мало топлоте, и може неко казати да та тоилота није довољна да би се могао јавити живот на свим планетама због огромне хладноће на њпма. Но оснм топлоте коју планете примају од Сунца, оне примају пзвесну количину топлоте из васељенског простора, услед топлотног зрачења осталих небеских тела у васељени. Сва пебеска тела, па и наше планете, одашпљу од себе неки део своје топлоте, и том топлотом, која са свију страна бескрајног иростора долази, загрева се простор у коме се крећу наше планете. Та топлота, што долази од зрачења небеских тела, строго узев, није свуда једна иста, јер су тела што зраче на разним даљинама. Али за простор у коме се крећу планете пашег спстема може се узетп, да је у њему та топлота свуда исга, јер димензије овог простора несравњено су мање од даљина на којима се налазе та зрачна тела од тог нростора. Нађено је да се та топлота мало разликује од тонлоте на полусима земљиним, и да износи око 40 степена испод 0. То нпје баш тако ниска температура, и она може да учинн дејства. Еад бисмо узели да најудаљеније планете од Супца (Уран и Нептун) не добијају од Сунца баш ни мало тонлоте, онда би оне опет на новршини својој имале ону температуру - 40°, што долази од зрачења небеских тела. Али и најудаљенија планета нрима од Сунца опет приличну количину топлоте, и, према томе, температура и најудаљеније и најхладније планете прелази преко —40°. Па кад око полуса наше земље, где температура није много виша од те температуре, пма живих организама, онда их мора имати и на тим планетама, — наравно да им састав мора бити подесан према тој температури. Дакле, са свим је очигледна могућност, да и на осталим нланетама може бити становника, јер кад је могућно да их буде на најудаљенијем и најхладнијем Нептуну, који прима 1300 пута мање топлоте од Сунца но наша Земља, заиста их може бити и на осталима, које се својом топлотом не разликују толико од наше Земље, колико се од ње Нептун разлпкује. Из свега овога што је о топлоти и светлОстп код планета речено може се извести: да није само Земља

ван свију иланета одликована да на њој има света, а на осталима да нема ; него становника м,оже да има на свакој иланети. Да бисмо дознали да ли сад има становника на некој планети, треба да знамо мпого што -шта. Потребна су многа дата, којих никад нећемо имати довољно. Тако требало би нам да знамо провидност, густину, хемијски састав и Физичке особипе атмосФера, које окружују поједине планете. Ове атмосФере не проиуштају кроза се сву топлоту и светлост што долази, већ нешто задржавају и пропуштају впше илп мање; тако исто не даду да одилази сва топлота од иовршине њине планете, већ задржавају више или мање. Затим би пам требало да знамо и:з којпх п каквих се материја састоје планете, јер се те материје све не понашају једнако спрам топлоте; даље, да знамо узвишења на терену и прилике које знатно мењају количину уппјене и одбијене топлоте; за тим општу боју различитих површина и локалне боје ; да ли је земљиште влажно или осушно , да ли течне масе исиаравају више или мање; за тим би требало да зпамо висину планина, хигромегрију н изотермију плаиета, њино елекгричко и магнетичко стање и топлотно стање сваке небеске кугле; и још хиљадама узрока којп имају утицаја, а које пе можемо ни замислити, а камо ли сазнати, судећи само по оним Феноменима на нашој земљи које можемо да посматрамо. Но ми нпсмо себи ставили у задатак да испитамо да ли сад има становника на свакој планети, већ смо само испитивали да ли има могућности да и на другим планетама буде света, па смо нашли да има могућности да буде света и на осталим планетама, у колико то зависи од топлоте. Сад да видимо каког утицаЈа има атмосФера на постанак и развитак органских бпћа. Прво ћемо да видимо каквог она има утицаја на постанак и развигак органских бића на нашој Земљи, па ћемо нађене резултате за нашу Земљу применити, у колико буде могућно, на остале планете. Свако и најпростије и најнесавршеније органско биће дише. Без дисања не можемо замислити живот. Дисање .је везано са животом како бнља тако и животиња. Наша атмосФера састоји се из азота и кисеоника, поред другпх елемената, којих према приликама има у разној, али увек у малој количини. Кисеоник и азот у нашој атмосФери находе се у размери 21 : 7У, т. ј. у 100 делова ваздуха нма 21 део кисеоника и 7-1 делова азота. Према таком саставу наше атмоСФере удешен је код свију живих бића орган за дисање. Као шго је познато, процес се дисања састоји у томе, што се удисањем уноси кисеоник атмосФерски у плућа (орган за дисање), којим се крв оксидише, нретвори