Prosvetni glasnik

ВЕЛЕШКЕ 0 ПРОСВЕТИ И ШКОЛАМА

988

БЕ*ЛЕ1Ш^Е О ПРОСВЕТИ \А ШЈЕ^О^АМА

I Основне школе у Бечу Школске 1881-2. године бидојеу Бечу 133 освовне школе, и то: 29 внших основних или тако званих грађанских школа (14 за мушку и 15 за женску деду) и 104 обичне осиовне школе које се деле на осам разреда. Од овог броја (104) долази 50 школа за мушку и 51 за женску деду и има још 8 мешовите. И више се основне школе деле на осам разреда. Обичне основне школе трају осам година, а што се тиче броја учитељских снага иодељене су овако: 10 их има с 8 учитеља, 25 са 7, 62 са шест, 6 с 5 и 1 с два наставника. Оснм овога било је номенуте годипе у Бечу 49 прнватних школа и од ових било их је 29 које су имале сва иравајавних основнах школа. Број деде у узрасту за школу износио је 77 3.50 и то: 38 689 мушкараца и 38 031 девојчица. У овом је броју и 9038 Јевреја и 1469 протестаната. Што се точе изоетанака дечијих од школе, то је однос њихов спрам броја деце која су морала ићи у школу износио 9. 0Ј4 од 100. У Бечу је за поменуту годину школску боло 1 108 учитеља и 601 учитељка. („К. Рес^.") 2. Основна настава у Америци Пре кратког времена настор Кок изнео је у једном јавном предавању стање јавне наставе о писмености у Америци у врло црним бојама. Он је нашао да од 50 милиона становника, којн данас живе у Савезу Североамернчком, њих 5 малиона, по узрасту старијих од 10 година, пе знају читати, а 6*/ 4 милиона не знају писати. Деце за школу дорасле има 18 милнона. Од ових уписано је у школе државне и приватне само 10 1 ј 2 милиона, а од њих походе школу редовно онет само 6 милиона. По томе дакле 7 Ј / 2 мидиона деце остану без икакве школске наставе. 3. Стање Великих школа у Европи 1882-83. школ. године На крају 18^2-83. години било је:

ВЕЛ.. ШКОЛА

ПРОФЕСОРА

ЂАКА

У

Немачкој

22

2011

25 442

V

Аустро-Угарској

10

977

15 573

п

Енглеској

15

509

18 170

55

Француској

1184

15 526

Италији

21

1655

11 728

Русији

8

709

10 305

55

Шведској и Норвешкој

4

343

3 425

55

Холандској

5

192

1 685

V

Белгији

4

253

4 672

У

Швајцарској

6

375

2 031

55

Шпанији

10

475

13 722

5)

Румунији

2

87

693

п

Србнји

1

27

192

Свега: —

8799

123 164

По једну Велику школу имају: Португплска, Грчка н Турска. У Француској нема Великих школа са више Факултета, већ поједини Факултети јесу за се Велика школа. Данас има тамо 13 иравнихи 11 медицинских Факултета, 15 прнправних меднцинских школа и 30 РасиИез с1ез ваепсез ез 1еМге8. У средњу руку долазн на једну Велнку школу

ПРОФЕСОРА

ЂАКА

У

Аустро-Угарској

98

1557

55

Р\сији

89

1288

55

Енглеској

34

1211

Француској

У1

1194

55

Белгајн

63

1168

Г >

Немачкој

91

1153

Шведској

8'»

856

п

Италијн

79

558

55

Румунији

44

347

55

Швајцарској

63

339

п

Холандској

38

337

Шпанији

48

137

Србијп

27

192

У ошпте: 73

1018

4. Број деце у школама пруским и др. немачким Из једног званлчног акта министра просвете и црквених послова у Пруској доносимо , по Ветие рес1а§о§1§ие, ове податке : Годнпе 1882. било је у Пруској деце за школу дорасле, т. ј. у добу од шесте до четрнаесте године, свега : 4 <59 937. Од овог броја 117 451 дет^ походило је внше основне школе, 16 000 ншло је у приправнпчке школе за ступање у учитељску школу, 110 000, деце ишло је у ваше женске школе пли у мушке средње школе , 120 01)0 бнло је у нрнватним школама, 22 000 по пансионима итд. Праву основну школу (од 8 година учења) учило је 4 34 > 000 деце од црилике. У овај број нису урачупати кадети и сирочад војничка, који су достигли узраст да морају нћн у школу, јер за ту децу постоје друге нарочите школе. Овом прилнком навешћемо податке о броју деце у узрасту школском и по другим немачким земљама. Тако у основним школама у : у Баварс ој има 632 599 деце , Саксонској „ 474 0:<8 „ „ Баденској „ 227 065 » „ Хесенској „ 150 821 дете.