Prosvetni glasnik

ИЗВЕШТАЈИ ШКОЛСКИХ НАДЗОРНИКА О ОСИОВНИМ ШКОЛАМА

дш! три пророка, нек буде 14 лекција. Рецимо да се дуже декције не могу свршиги у једнои предавању већ у два, и место 14 нека буде 20 лекција за годину. Такав је готово исти случај и са два старија разреда. И при свему овоме било је онет школа у којима су одговори из овога иредмета бпли слаби, а било је онет школа у којима су одговори били половпи тако, да се не могу узети за право зпање. Било је оиет школа у којима „Приче Христове", тај најдрагоценији материјад из целе религијске наставе нпсу никако ни предавате. У неким оиет школама нашао сам да је нредавато о томе ,• како је ђаво кушао Христа у иустињи; ггако је Христос био у Хани на свадби и т. д. и то је заменило Христове приче: о милостивом Самарјанину, о Сејачу, о Смерности и т. д. У четвртом разреду онет врло је мало нредавато, а често ништа о Апостолима и Јеванђелистима и о жнвоту и раду нрвих хришћана. Казујући овако искрено каш^у сам нашао наставу из овога предмета, ваља ми казати искрено и то: да нрограм овога предмета није био нрецизан; да она литература што је ио овоме предмету има није методски израђено ни за основну наставу удесна, и најпосле да су наставницима натоварени на врат нови програми, а остављано нм је да се за материјал брину како знаду и имеју, а тако већ није требало да буде. Но ваљда је у ово нрелазно доба морало тако да буде, а у будуће ваља радити да све буде боље. Не могу пропустити а да не речем коју ре" о методу. Метод је у овоме предмету скроз катихетичан. Овај метод, који је осуђен на изгнанство I з школа, влада не само у овоме нредмету потнуно, него се одомаћио и у другим предметима, као: у Историји, у читаначким прииоветкама, у Јестаственици и т. д. Има предмета као што је и Српски Језик и Рачуи, који се згодно предају аналптичким методом. Од овога метода нрешло се на катихетичан метод, јер се и горњи нредмети предају у питањима и одг.оворима. Преко године, кад се предаје могу се у свим§ иредметима употребити на згодним местима питања, те да се дете потСети на оно, што му ваља даље приповедати. Али на испиту треба дете да уме самостално да казује опо што је научило. Ја не разумем какво је то

227

знање кад дете непрестано добија питања: „Како се звао онај човек, кога је Вог јако волео? Шта је њему Бог зановедио? Је ли он послушао Вога? Па шта му је Бог обећао?" и т. д. Или кад се у Историји пита: „Где је рођен Милош Обреновић? Како су му се звали родитељи? .Тесу ли они били богати? Шта је Милош радио због тога, што су они били сироти?" и т. д. Или кад се у читанчици пита: ;Ј Где је једном дошла челица? Па где је пала? Ко је то видио? Па шта је урадио ?" н т. д. Међу тим кад се детету заповеди да самостално приповеда, а оно почне па одмах занне. То значи, да је сва материја онаким питањпма нреко целе године, и при предавању и при репетицији, раздробљена на, делиће из којих дете не може никад склопити целину. Треба узети Методику и видети, који се предмети могу нредавати анализом. 6. Црквенословенски језик. Ако хоћемо да узмемо у обзир тегобу самога предмета, онда морамо бити задовољни успехом, који је ностигнут. Нужно ми је споменути, да треба похитати са израдом нових књига за овај нредмет и час пре сиасавати од мука, које од садашњих књига трие, и децу и наставника. Ваљало би да кажем у чему не ваљају садашње књижнице и како ја мислим да би их требало иаписати. Али по што ја знам, да је писање ручпих књига за овај нредмет већ новерепо човеку у кога се има ноуздања да ће их како треба израдити, то држим да би овде свако излагање било излишно. 7. Јестаственица. Овоме предмету нпје програм довољно детаљисан, По привременом програму остављено је наставницима, да сами одаберу најинтересантније и деци најпојмљивије пресгавнике сва три царства. Остављено је дакле да сваки наставник ради како хоће и како уме. Тако је и било. Једни су сматрали једно за важније а други друго. И што је ко сматрао за важније оно је н предавао Код онаког програма и са оваком литературом по овоме предмету није могло друго што ни бити. Јако ме је зачудило кад сам видео да су деца све, па чак и домаће животиње и онште нознате биљке, учила са слика. Слике су у настави средство иомоћу кога се даје деци појам о ономе, што она ие могу видети. Лли 29*