Prosvetni glasnik

896

ЗАПИСНИК ГЛАВНОГ

ПРОСВЕТНОГ САВЕТА

Др. ПетЈЈОвиК не слаже се с гледиштем дра Бакића. Он сматра ово питање као једно од најважнијих, која ће се ове године од г. министра просвете поднети скушнтини на решење, те са тих разлога тражи, да се ово питање не решава сада, него нека се одреди један одбор, који ће га свестрано проучити и Савету поднети своје мишљење, јер од решења овога питања зависи будућност 1300 људи. Председпик је ставио на гласање предлог г. дра Н. Ј. Петровића и са 6 противу 3 гласа, Савет је одлучио : да се решење овога питања остави за први идући састанак и да се избере одбор за проучавањс овога питања, у који су изабрати : г. г. др. Ник. Ј. Петровић, Љуб. Ковачевић и Ф. Видаковић.

С овим је састанак закључен.

САСТАНАК ССС1Х1У. 4. Децембра 1887. г. у Београду. Биди су : Ђршилац дужности Председника Главн. Просв. Савета, Ј. ПециЋ; редовни чланови: др. Ник. Ј. ПетровиЋ, /Буб. КовачевчЋ, др. Мил. ЈовановиЂ, ванредни чланови: П. СреЂковиЋ, др. Јов. Туроман, Јевр. др. В. БакиЋ, Мита ЖивковиЋ и Ф. ВидаковиЂ. Деловођа Мил. МарковиЂ. I. Прочитан је и прпмљен записник 363-ег састанка. II. На дневном је реду претрес предлога за закон о изменама и допунама у закону о учитељским платама. Др. Н. Ј. ПетровиК прочитао је нацрт предлога, како га је одбор саставио. В. БакиК противан је у начелу оваком предлогу, јер се по његовом мишљењу овим предлогом заводи оно, што је већ једап нут у Савету решено да се укпне, а то је бележење оцена наставницима. Он је нротиван сваком предлогу оцене и није за то да нанредовање учитеља буде везано за оцену, као што је било по досадашњем закону. Он пристаје на надзор, али на надзор према потреби. Њему се чини да је у овом нацрту ноништено само начело, које је усвојио Глав-

ни Просветни Савет н он тражи да стални учитељи имају прву плату 800. дин. а после сваке пете године службе да добијају повишице до 300. д. Љуб. Ковачевић објашњава, како мора бити неко, који ће казати какав је који учитељ. Ова ограда у предлогу, где се говори о недовољном раду и успеху унета је само због слабијих учптеља, а раднп и добрп учнтељи могу се 10. г. не прегледати, ца ће ипак добијати повишице. По овоме, мисли говорник, да не стоји оно тврђење, дајенапредовање учптеља везано за добијање оцене. П. Срећковић није никако за надзорничке оцене. Најбоље би бнло да се надзор врши овако: Не морају бити испити у целоЈ земљи за један дан. Нек одреде окружни одбори кад ће се где испит полагати, ца ту нека дође који чдан окрузкнога одбора и још који признат добар учитељ из околине и ка,з ови људи иепитају ђаке и чотписима констатују добар напредак у школи, онда је такав учитељ заслужан и добар. Коме учигељу 3 / 4 ђака за годину дана сврши и научи све по програму тако да могу прећи у старије разреде, оида је то одлпчан учитељ и таквог треба награђиватп. Што се плате тиче, по његову мшнљењу, ваљало би иоделити учитеље на троје. 1. на наставнике, са платом од 800—1000. д. 2. на сталне учитеље, којима 5 / 4 ђака прелазе у старији разред са платом од 1800. д. од почетка службе до павршене 15-те године, и. 3. на сталне, старије учитеље, којима такође // ђака прелазе у старије разреде с платом од 2400 динара од навршене 15-те године па до краја. Јевр. ИлиК говори, како овај предлог нпје израђен по оној основи закојујебила већина Саветска. Задржато је, вели, давање оцена, а Савет је био нротив тога. Не допада му се ово дељење учитеља ни оно, где се говори о недовољном успеху. Није ни за то, да учитељи за последљих 11. година рада, пе добијају никакве повишице. Он тражи да се предлог промени у смислу г. Бакићевог предлога. Ф. ВидаковиК брани основу иредлога који је комисија израдила. У подужем говору објашњава примерима, како су учитељи напредовали и радили по старом, закону и како ће бити но овоме предлогу, завршујући свој