Prosvetni glasnik

ЗАПИСНИК ГЛАВНОГ

— ие може ученику нослулшти затачну иретставу своје земље. А у почетку ненравилни и иобркани појмови задобнвенн из подобне карте, пратнће га и нрн каснијим студнјама геограФ. 'других држава. По томе моје је скромно мишљење, да ова карта ннје за ученике ни основних ни средњих школа. Нримите Госнодине уверење мог оддичног поштовања. 3. Дедембра 1888 год. Београд. Начелник геограФ. одељ. Глав. Генералштаба ђенералштабни Пуковник Рад. Милетик За овим је нрочитан реФерат г. Стевана Предића, проФесора I беогр. шмназије о нстој карти. РеФерат г. Предићев гласи: Главном Просветном Савету. Писмом својим од 18. Иов. о. г. СБр. 92. изволео је Главни Просветни Савет нослатн ми карту краљевине Србије од г. В. Карића, израђену у размеру 1:750.000, да је нрегледам и да кажем своје мишљење: да ли се може ирепоручнти ученицнма основних и средњих школа. Морам признати, да сам се доста мучно и борио са својом савешћу, док се нисам нримио овог носла; јер сам се бојао, да ннје Главни Просветни Савет нреценио мсје географиско знање, кад је нашао за добро иоверити баш мсни оцену карте, коју је израдио један од наших најугледнијих раденика на иољу земљонисне књижевности, раденика, којн својим стручним знањем и умењом меневнше енциклопедиски спремљеног наставника — у огромноЈ мери надмашује. Али, да ми се не би нребацило неоправдано избегавање радова који се тичу унапређења наше школске наставе, решио сам се да изречем свој суд о послатој ми карти краљевине Србије, иовлађујући начелу, да није с горег саслушатн мњење и мање извежбаних зналаца, само да би се дошло до што тачнијег и правичннјег решења у важном питању: какве уџбенике ваља дати деци у руке.

ПРОСВЕТНОГ САВКТА 1 0 1

Ја сам ту карту размотрпо, колико и како сам умео, и имам част ноднети Главном Просветном Савету свој реФерат у овоме што иде : При разматрању ове карте руководило ме је начело, да сваки уџбенпк ваља оценити према сврси, којој је намењен, Пошто је г. Карић изјавио жељу, да се његова карта препоручи од Министарства просвете ученицима осиовних и средњих школа, ма да већ имамо неколико таких карата, којима се ђаци с успехом служе; то је — по мом мњењу на овакав корак могло побудитн г. Карића само убеђење, да ће овом својом картом пружити настави неку бољу, савршенију новину, која ће ученицима при изучавању земљописних појединости наше отаџбине бити од веће користи, но сви до сада употребљавани ироизводи те струке. Ако стоји ова моја иретпоставка, онда морам рећи, да карта г. Карића не одговара иотиунце циљу, ком треба да послужи; јер довољан је и летимичан поглед на карту, иа да се човек увери, да се ова карта може употребити поглавито за изучавање етатистике наеељености у Србији, а у неколико и за оро и хидрографију, само што би се за учење ових двеју геограФиских грана из те карте могла изискивати мало тачнија и Јаснија израда. Тако се на ир. у висинском цртежу не истичу довољно ноједина нланннска средишта (као: Гудник, Копаоник, Ртањ и т. д.), од којих нолазе, у разннм цравцима, друге ниже иланнне. Неке важније нлаиине нису никако обележене, ма да се иомињу у школској књиаи г. Карићевој , као на пр. Муртеница, ТВаково, Св. Илија, Венчац и др., за коЈе је иланине бпло доста места на карти, иошто је израђена у већем размеру.—Даље пада у очи иеЈасност и неодређеност северозанадне природне границе СрбиЈе ирема Срему, где је ток реке Саве, иокривен читавим Јатом имена омањих села, која се већином ни не помињу у школи. Државоаисној или иолитичкој страии ове карте може се још највише замерити, јер је много шта изостављено, што је морало ућн у карту, ако се хоће, да из ње ученици, уз приномоћ добре школске књнге, цриу потпуно тоиографиско знање, учећи подитички део земљописа Србије.