Prosvetni glasnik

106

У свима модерним језицима имају за означавање народа две речи, које су често и синоним : у Фраицуском ИаИоп и Реир1е, у Ииглеском ШИоп и Реор1е, у Талдјанском Кагјое и Роро1о, у Немачком КаИоп п Уо1к. По Ллггреовом речнику Францескога језнка Ка11оп означава: гомиду људи, који живе на једном пстом земљишту — ип шетз 1егп101ге —. било или не било аод истом владом, који већ од давнашњих времена нмају тако јаку заједницу интереса, да се на њих гдеда, као да су једнога порекда—сошше арраг1епап! а 1а шеше гасе. У етимодогичиом нак смпсду, МаИоп озиачава одношај заједпнце, у иогдеду на рођање, норекдо. По пстом речнику Реир1е означава множину људи, који живе у једној истој земљи и иод истим законима — шеше рауз е{ 1е тешез 1о1з —. У смисду нак етпмодогичком, Реир1е зиачп одиос броја п укупност. У једноме тадијанском деду стоји ово: ,1\'апопе е И сошр1е880 (1е1 ророН сће ађИапо Н ше(1е81шо раеве е сће раг1апо 1а те(1е81ша Пп§иа аГ .) Нремаовомеја не увпђам да Је за нојам „Нацмје" нотребна и држава и једпа само вдада. А шта је код писца Народ ? Он веди „народ се зове у данашње доба, скуп грађана у једној држави, макар да онп и ннсу од једнога порекда, адн су се тако сродиди и свнкди под једном заједничком управом, те су један народ." Оваку одредбу ја не бпх никако смео примнти. Шта внше ја сам јој одсудно иротиван, јер је нротивна и стварно и етимодогпчкп иравоме значењу ове наше речи. Ми се смејемо Маџарима, кад они говоре да је „КаИоп ћопдтве" „ народ маџарски" сав иарод, што живи у земљама под круном св. Стевана. И ми се томе смејемо с нравом нрема оној одредби у Литреовом речнику и према етимодогичком значењу речи №аНои. Кад би усвоиди одредбе г. Мидићевићеве, Срби не бн могди битн ни Нација нн Народ. Нација не, но томе, што нису сви у једној држави п ннсу једне вере; а као Народ ушлп бн и у Маџарски, Аустриски, Турски, бугарски народ. Иди н ако бн могди бнти Нација, то бп бидо највпше у Србији н Цриој Горн. 1 1^01510111 (Н оозтокгаНа а сН геосгаПа с1а1 рго! 1 ј . Вјш 1 8 82.

Као што се видп, ови су нојмови веома суптпдни, због тога се често мешају. За то их по мом мишљењу ваља извести на чисто и у корпст наше народне иДеје и јединства сриског. Ово у оиоме смисду ваља .извесги тим ире, по што се не нротиви нн самој научној одредбп. Ја мисдим да, ИаИоп - Нација ваља да остане „Народ". То нам днктује и сама етимодогија речи, која је нста као н у КаИоп. За Реир1е иак, којп се срискн такође „Народ" каже, ваљало би усвоити, на занаду нашем већ примљену реч „Пук". Ја још једном кажем, да ову ствар сматрам као веома важну, јер деца у нашим шкодама ваља да су са њом на чисто, <>дмах, у почетку. Код пас нн свима интелегентпнјим н ко бајагн школским људпма не пде у гдаву, да може бити Србнна мухамеданца II католика. Код нас веома мало људн знају расирострањење Срба и ако свн говоре о срнском уједињењу. Оваким пак књнгама, као што је „Шкодица", даје се веома згодна ирнлика, да истински крче нута бар духовном уједињењу васколнког народа нашег. Да .завршим. Из свега што сам нанред казао, за „Школицу" може се рећи, да има п основе и градива иотребног за уџбеник нри „моралним и грађанскнм поукама," само је иотребно, да се она сведе начином нрестављања за ннво разумевања деце од 10—12 годинапдасе учине неке незнатннје поправке а поред њих и она, ио моме мншљењу веома важна, ири којој сам се нарочито зауставно, ако Гдавни Просветни Савет моје мишљење прими. Тада бих Је могао иреиоручити за „уџбеннк" ученицпма, који примају „моралпе и грађаиске поуке". Гдавпом Просветном Савету, на новерењу 29. Дексмбра 1888. У Београду. Захвални Б. Кариб. По воме је нрочитан реФерат г. Јована Миодраговића о овом истом деду, који гдасн: Главном Просветном Савету. Главни Иросзетни Савет носдао ми је „Школицу за гра^анска права и дужностг' од М. Ћ. МилиКсшРм с нитањем: може ли се нрпвремено уиотребити као ручна ђачка