Prosvetni glasnik

ЛЕКЦИЈЕ ИЗ СРПСКОГА ЈЕЗИКА

да. — Ми сиромаси носимо им колаче. — Отиде жалостан. — Да здрав отидеш! — Господареве очи коња гоје. — Тиха вода брег рони. 13. Задата^ (продужење). Да сам јадна студена водица. — Дотле с' Милић мртав належао. — Ђорђе се је јунак научио. — Стоји ага горско звере, гвозден ступац, камен тврди. — Коњ зеленко росну траву пасе. — Најгоре прасе најбољу крушку добије. 14. Задата^ 50. — 58. правило. — Изнађи у овим примерима подмет и прирок, његове додатке и одреди какви оу. Та немој их младе погубити. — Док изнутра удрио поставу. — Прије цара стаде бесједити. На памет сам добро утврдио. — Голу сабљу носи у рукама. — Од једнога ударца дуб не пада. Турци су ме опчинили младу. — Туд' се дала танка стаза. — Још се опомињем као кроза сан. 15. Задата^ (продужење). Од страха ћеш пасти са коњица — Стеже Марко у десницу руку. — Вво мени тужној редак дођ е. — Снашице ме потворише. — Пак отиде морем трговати. — Ондар ћемо коње огледати. — Но из двора на брзину бјежи. — Жали Шарац тебе господара. — Те окива браца рођенога. 16. Задата^ (продужење). Већ ћу заклат' тебе Краљевића. — Косу реже те виноград веже. — Турцима може водом ласно помоћ доћи. — Танку сам пређу навила. — Са мном младом не говори. — Узјахао дебела вранчи(,а. — Пуче пушка сниже Биограда, гласе даде низ тихо Дунаво. — Жежен кашу хлади. — Млади момци камен мећу. 17. Задатак (продужење). Живу ћу ти очи извадити. — Трком трчи низ бијелу кулу. — Грохотом се смеје. — Тамо су ми два нејака сина. — Вудите ми данас у невољи. Мучи, вило, муком се замукла. — Коњиц њојзи вриском одговара. — Соко гнездо вије у јеловој гори. — Не би л' брата жива затекао. — Да му мртву не претресу тело. 18, Задата^. 59.—66. иравило. — Изнађи колико у овим сложеним реченицама има простих, и како оие стоје међу собом. ЛЕКЦИЈЕ ИЗ СРПСКОГА ЈЕЗИКА

Пије јунак црвенику вино, служи му га из горице г-чла. — Ја ћу дати сивога сокола, али не смем и& потаје Шарца. — Ко крива жали, правом греши. — Кад предикује тачо просто беседи као и ми, и можега му све разабг лти. — Ко се туђем злу весели, нек се своме над;.—Јаков онај нож, коме се Ћурчија надао, да своме зету. — Некоме плуто тоне, а некоме и олово плута. — Тако се ожеже да му сузе ударе. 19. Задата^ (продужење). Разумјеше да му се нешто утворило. — Кад га брат угледа, ражали му се. — Млад сам јунак и доликује ми. — Гледају га, но им није драго.Нек се храни и ода зла брани. — Од хаљина, што буде у Турака боље, иомијењају за своје горе. Узеше моју капу, те му дадоше за два новца. Кад пијаху вино и ракију, сви се Фале за добре јунаке. 20. Задата^ 67.—73. правило. Вије ли се црвен барјак над мклим кумом ? Не завиди пасилнику. — Шта тражите овде у то доба? — Јеси ли ми здраво путовао? — Ја не познајем онога који ме је послао. — Што ме зовеш, славни господару? — Не љутите се детета и слушкиње ради. — Зар си смео запевати путем ? — Јесте л' скоро са Цера планине ? — Каж'те мени, кад ће Кулин доћи ? 21. Задата^ 7 4.-86. — Стави интерпункцију у оаој причи свуда где је усправљеиа црта. Еро и кадијај Чувао Еро кадина говеда| па имао и Своју је дну краву[ те ишла с кадиним говедима| Један пут се догоди) те се пободе кадина крава с Ерином| па Ерииа крава убоде кадину на мјесто) Онда Еро брже боље отрчи кадији| Честити еФендија[ твоја крава убола моју краву| Па ко је крив[ море| је ли ,је ко наћераој Није нико| него се поболе самеј Е вала| море[ марви нема суда| Онда Еро| Ама чујеш -ш ти[ еФендија| што ја кажемј моја крава убола твоју краву| А а| море] стани док погледам у ћитап| па се сегне руком| да довати ћитап| а Еро те за руку| Не ћеш| Бог и Божја вјера| кад нијеси гледао мојој у ћитап[ ље не ћеш ни твојојј

4