Prosvetni glasnik

66

култета Александар Афанасјевич био је увек од великог моралног утицаја. Слушаоци, и стари и нови, цене у њему човека, дубоко оданог науци, који непрестано ради, потпуног домаћипа у области филолошких наука, независног, самосталног, строгог и према себи н према другима. Потебна је проФесор у бољем значењу те речи; он не саопштава само Факте, већ показује пут, којим се долази до њчх, будећи вољу за самоеталан рад. к У последње време покојник је радио над капиталним делом, које би по речима Потебњиннм имало два наслова: један за п)блику: »Обт. изм^ћненш значешл и зам^нахг сушествителБнихЂ,« други за самог писца: в О борби мптског мишлења с релатпвно-научним у оквиру граматичких категорија.« Лекције, што пх је читао на университету, сигурпо ће издати ученици његови. — 22-ог децембра о. г. преставио се у Москви писац »Русије и Србије," проФесор московског универзитета, управитељ архива министарства правде, прави држапни саветник, НилЂ Аленсандровичг Попова. Покојник се родио 28 марта 18 33. год. у Вјежецку; гимназијске иауке свршио је у Тверу као први учепик, одликован златном медаљом. Год. 1854. изашао је из московског университета, као кандндат историјско-Филолошког Факултета, одарен златном медаљом за дело: „Исторга вопроса о рус скоб началБнои л^тописи.« Из почетка био је проФесор у четвртој московској гимназији; год. 1 857. налазимо га као предавача руске историје на университету у Казану, а 1860. год. у Москви. Год. 1861. Н. А. Поповђ промовисан је за магистра, а 1809. год. за доктора руске историје. Као проФесор пропутовао је западну Јевропу, да се упозна с друштвепим и државним животом западно -јевропских парода. Тамо на нзвору изучио је Нил Александрович историју народа, што насељавају средњу Јевропу и одношаје им према Русији. Осим много темељитих дела из руске и словенске историје покојник је написао низ чланака, разбачених по журналима «Московсма В^домости,» »РусстНВ^стникЂ", »Шур. Мин. Нар. Просв , ћш,ешл >> итд. Најглавнија су му дела: „В. Н. Татихцевг н его времл® и »РоссЈл и Серб1Н«. Читавих 9 год. био је Н. Попов декан филолошког Факултета московског свеучилишта. Под његовим уредништвом излазила су: »А.кта московске државе", издање царске Академије наука, и «Московски университетски извештај" од 1866, — 68. год. У седамдесетим годинама био је члан комисије за издавање писама и хартија императора Петра 1-ог. Покојника су одликовала многа научна друштва дипломом свог почасног члана. — Данас, 29. децембра држала је царска Академија наука своју свечану седницу у славу 50-годишњег рада одсека руског језика и књижевности За члана допнсника пзабран је некадашњи професор петроградског университета, научењак и публицист јевропског гласа, симпатични писац »Историје слов. књижевности®, А. Н. Пнпинђ . Колико треба књижевнику радпти у Русији, док не продре тек у чланове дописнике Академије Наука у Петрограду ! 0 самој седници — у Фебруареком нисму. Петроград, Радован Кошутић..

ЖЕНСКЕ ШКОЛЕ У АУСТРИЈИ У свесци за Јул од прошле године „Журнала Министерства Народнаго Просв"ћ1цешл» штампан јс члонак А. Петрова о женским ш«олама у Аустрији. Писац јс, ради проучавг.ла ових питања, путовао по Аустрији, бавио се дуже времена у појединим местима, походио разне школе за ниже и внше образовање женскиња, брижљиво принремао градиво, из ког је израђен поменути чланак. Доносећи извод из чланка г. Петрова, ми ћемо га местимице допуњавати својим белешкама о женским школама разних категорија у Аустрији. Основне школе. Основпа школа у Аустрији де.ш се на народнц и грађанску (Vо1кч и. Виг^егбсћи^). Школовање је обавезно и за мушку н за женску децу, по градовнма н по селима. Свако дете дужно је походити школу од навршене шесте до пуне 14. године (свега 8 годинај. По градовнма три старија разреда чине одвојену грађанску школу. У сиромашнијпм крајевима чине се олакшице за ђаке старпје од 12 годнна: негде се држе предавања само зимн нли само лети; негде се држе предавања само у извесне дане у педељи, а негде опет само пре илп после иодне. Дршава не плаћа основну школу. Цпслајтанија (Аустрија с оне стране р. Лајте) ставила је у буџет за 1890. год. само 500.000 Фор. на основну школу. Сви остали издаци на основне школе подмирују се разрезом па школс^е општине, на школске округе и на разне области у царевини. Пошто свака област има засебно законодавно тело, различне су уредбе о издржавању основних школа. У већиније областп у главном овако : школска је општина дужна старати се о материјашој страпи школе, т. ј. о подизању школске зграде, о намештају, огреву, осветљењу, о стану учитељеву и т. д. Школски округ састављен из више школских општина (по градовима школска општина чини за се школски округ), из свог школског Фонда плаћа учитеље, набавља учила, подиже библиотеке и т. д. Сви, који плаћају непосредни порез држави, нлаћају прирез за школски фонд , негде већи негде мањи, а обично не већи од 10° 0 непосредног пореза. Ако школска општина или округ не може да подмири све издатке око издржања школе, земаљска (обласна) скупшгина даје им, на позајмицу или као поклон, потребну своту из обласног школ. Фонда. У неким областима нема одвојеног обласног Фонда школског, него се школски издаци уносе у редован буџет. Овим је начином сиромашним општинама и окрузима олакшано издржање школа.