Prosvetni glasnik

научни

Ипдз и оспу на Нормаие прачу кншу од стрела и камења, које бацаху с нраћком; на овај еачин бацаху на протлвпике неке тешке, сдичле овчЈем бурагу, кугле, плаве боје, које кад падиу начгше страховити пуцањ. Каг1зе&ез-ови се људи поплаше и нагну бежати. Кћери кра $а Ерпха, која беше с овнм људпма пошла испадне за руком, те охрабрп ове људе, узевши мач, полетп на непрпјатеља, а ови, од тога уплашени, иобегну у своје чунове ц брзо отплове. Носледње путовлње нз овог времепа с Гренлапда на копно амерпчко нм? други карактер но пређашња путовања. Ово последње нмало је на себп карактер спекулације, као н она шпанска на крају 15., а особнто у 16. в. ради злата. Доцвије, као шго веле исландски рукописи, нутовало се у Америку. Тако је путовао владика Ерих пз Гренлаида. у \Уш1ап<1 1121. г., а једна експедиција године 1260. пзгледа, да је још даљенајуг продрла. К. К.

0 Теке-Туркмепнаа. — Оазу Мерв су ТекеТуркменн 1857. г. заузелп. У оази има на 18.000 кпбнтки (шатора). Мервски Туркменп су суннтп, и један део су номади, а другп део је пасељен. Номади су богатији, али мање одаии рату но овп другп. Правн Туркмон пе трпи врховну пласт и сматра себе за пезависиа. Пре, но што су их победплн Руси, живели су од пљачкањ;), п становпици грапичних варошп Перспје, Бухаре н Кнве много су трпелн одњих. — Туркмен је храбар али крајње свпреп, склои на лаж, превару и вероломство. Међу њпма нма мало трговаца. Што нх је пре бпло, то су били трговцн из Иерсије, Бухаре и Киве, који су их снабдевали шећером, чајем, сувим воћем и т. д., а сад су тај иосао узели јерменскп трговци. Већину својих животних потреба Туркмени самп израђују, н. пр. оружје, тако, да у томе показују особиту вештину, јер граде острагушу (Берданов снстем) с патропима. Људн у осталом мало раде; све остављају женама, којеизрађују лепе ћилнмове, јаке мараме и свилу. Туркмепске жеае ие носе Фереџу н у опште слободне су с људима; умеју владачп оружјем као год и људп, а у борби с Руспма показале су велику храброст. Код Туркмена човек може нмата 4 брачне жене п може нх мењати кад год му је воља. Чнм прекине свакп саобраћај ма с којом од својих жена, добива право, да се другом ожеии. Оио може попављати колико год хоће. Ако му је жена певерна, може и њу и љубазника убити. Ако убије само њу, а љубазннка не убије, сродници жениип дотле га гопе, док оазу не остави пли се нзјасни, да хоће глобу у новцу да илатп. С друге стране жена пма право, да се раздвоји од мужа, кад с њом рђаво поступа. Расиуштање тек оида бпиа, кад две заклегве женине остану без последица. Муж је дужан тада да јој даје издржање. ИолпгамнЈа код Гуркмена ннје тако општа, што се да објаснити тпме, шго Туркмен, кад хоће да се женп, мора по обичају тасту знатне поклоне да учппи. 1'аније је био обичај поклањатп персиске робове. — Отац има право убијати своју децу, п није бпо један случај, да се Туркмен користио овим нравом. *1еста је код њих отмица; кад се ухвате, отмнчар и отета убијају се, последња са страшним просветни гдасник 1892.

[дошци 7 а

свпрепством. Али ако отмичар дође у свој аул, т. ј. село. онда плаћа глобу у новцу. Људи су вапредно лени, сем у рату и на нљачки; они проводе цео боговегнп дан пред својим кибиткама у живом разговору о свпм политичким догађајима, за које сазнају, или пграју шаха, у чему су изреднн вештаци. Радознали су до крајности; један Туркмен радо превали пут од 40 Км. у други аул, само да што дозиа о тамошњпм догађајима. Новости се с тогаширес ванредиом брзином кроз целу оазу. Према страпцима су госгољубиви ала повучеии и ћутљпви. К. К. Екваторијадпа граница падања енвга, као пнтање пз Физичне геограФије ннје било онште. X. Фншер пашао је средњу границу ове врсте воденог талога, што је за географску студпју свију врста од веома велаке важности. Непосредна обала Средоземног мора с пзузетком северне обале Јадранског мора и неких делова Јегејског мора долазе у област снега, који каткад пида. Од цилициског Тауруса (Тавор) прелази ова граница преко Месула, и од Багдада, угнбајућпсе дубоко иа ј. у Персију преко Шијаса, одатле се опет пење на Техеран и прелази преко Херата, Каидахара п Келата у Белуџистан на планцнску верпгу з од Инда до 28° ј. ш., али већн део иранске виспје, а нарочито дубља места перспске пустнње су беснежна. Од Инда пролази ј. од Хималаја у виспни од 1700 т . У Јиннану и у унутрашњости Китаја по себи се разуме да ]е врло мало сигурна. Излази на обалу код Шапгхаја, додирује окрећући Јапану ј. део Кијуспја и Оикока и пење се за тим у Беликом океану полако на север, па удара полако з. обалу Савезних држава под 47 1 // с. ш. северно од реке КолумбиЈе. Даље она се пружа дуж Кршппх Планина п Сијере Неваде, као п дуж планина Аризоне и Новог Мехика, силазећи у Мехико до самога повратника, па одатле окрене си. правцем севернпм, делом Тексаса, нешго с. од АизШ-а у Монгоњгрији, пресеца Мисисину под 31 1 // с. ш. и оставља Савез држава на ргу НаЉегаз-а, а у Јевропу удара у затоиу Бискајском ј. од Бордо-а. На јужној хемпсФерн поклапа се ова граница са 40° ј. ш. Ипак приморје нитн Тасманије ниги ј. осгрна Новога Селанда и то обала з. и си. пемају у свима годинама сиега. На Андима пење се граница у оштром луку на с. до 8" ј. ш. Крајња граница снежног иадања обухвата цели с. крај Африке до Годамеса п Сокне. Снег каткад пада и у Месоиотамијп и Л.ахори у Индпји, у Кангону, у Боз Аи§е1ез-у т у КалиФорнпјн, у вароши Мехико, али иикад на Ј врху полуострова Флориде. На ј. хемистверн досгнже пруга случајног снежног надања Плаве планине у Аустралпји до 27° ј. ш. На Новом Селапду је само најсевернији врх с. острва слободаи од снега. Докје у Ј. Амернци иаз. обали најсевернијатачка случајаог падања Валпарезо, па и. обали је каткад и у Рио де Шанеру, под 20° ј. ш. У Јужној АФрици, у чијим вишим деловима пма сваке године снега, каткад доппру снежие олујине до виеије држава Оранж, а и на повијарцима Змај планине пада снег овда онда. К. к.