Prosvetni glasnik

800

КРИТИКА И ВИВДП01'РАФША

поред темељног изучавања, да види још и утииај византиског законодавства на српски живот, а то је врло важно и по правничку и по историску страну ондашљег нашег живота. Како јс код нас врло мало говорено у књижепности о овим врстама старога српског законодавства, то ћу гледати да се мало внше задржим на овом одељку (Ш-ћем) поменутог дела г. Флоринскога. Овај трећи одељак свога дела Флорински је назвао: »Српске компилације византиских закона» и поделио га је на два дела. У првом говори : о скраћеној Синтагми Матије В,)астара, а у другом о (,закону цара Јустинијапа«. Па и ми ћемо да пођемо истим редом, те тако сад да видимо шта вели г. Флорински о скраћеној синтагми М. Властара. Овај први део трећег одељка или управо рад о самој Синтагми ноделио је: 1. Матеја Властар и његова ^ггауџа хатсс ргмхеТог', 2. Потпуни словенски превоЈ Синтагме М. Властара; 3. Скраћепа Синтагма, њен текст и постанак; 4. Како стоји скраћена Оинтагма према грчком оригиналу, и 5. Унутрошња веза између законика цара Душана и скраћене Синтагме.

1. Ма колико да је распрострањен рад М. Властпра у средњем веку, а нарочито његова Синтагма, опет немамо тачннх податакп о М. Властару. Зна се, да је у средини XIV. в живео, и да је године 1335. саставио своју Синтагму. То је готово све, што се зна о његовој биографијн. Тек у словепским преводима назван је Солуњанипом, из чега се може закључити да је или бно родом из Солуна, или тамо живео. Поред Синтагме зна се да је М. Властар писао још и ова дела: а). Тсс гтјд МеуссЛгј$ д однрИхкх (скуп дужности велнке цркве); ћ). 'Ех тоИ хссгопхоГ) гоИ кусоИ Чшаиго^ гог> ггјбгЕггоИ (Извод мз Номоканоча Јована Постника); с), 1\1.х1Јга гогЈ рахкдмигссгс?* џсг^опоМгог) 'Ндахке(ссд апохд(бЕ1д ттдод пга КогвгаггЗроџ {лСахопог пед/, мг гјдсогтјдг] ^Одговор митрополита Никите на питање епископа Копстант^на) ; ћ). Т оу ег ау(о1д Мсхгјдодоу КорстгаггиопбАид гоГЈ оџокоуегог) ех гмч 1ух1г ( б1абгсхтг> аггоу оггса^ешг хаХ гшг> аггш ауСшг паг&ошг (Капон царпградског патријарха Никите); е). 1 Ех го~1< апохдса&шг '1 о ) ссгрог 1едопагог ^пкТхспог К(гдо^ пдод гд» 1е(>штатог $п(ахопог

Асца^о^ гд» КараспХшг (Одговор Јована, епископа Китра, на иитање Кабасила; и Г). Лаг1Г1хаС (Латинско-грчки правнички речник). Поред тих рукописа има још неколико, који се приписују М. Властару. Синтагма је дошла до нас, као што споменусмо горе, у врло великом броју рукописа. Мортрељ их набраја преко 42 1 ). Данас их има још више. Од тих рукописа, у најмању руку 10, припадају XIV веку, а има их и из XV. XVI. и XVII. р. Још ни до данас није предузсто упоредно изучавање рукописа Синтагме. До данас још није обраћена пажн.а на оне рукописе што се налазе у Св. Гори по манастприма: а оно издање, које имамо данас, јесттекст млађих рукописа, и за то не одговара данашњој потреби. Испитивање и објашњење узајамне везе међу рукопнсима нашег споменика и критика текста, био би један благодаран, до данас још не започети рад. До данас имамо три издања грчког оригинала. Истина неколико одломака било јеи раније штампано. Прво потпупо издање Синтагме учинио је год. 1672. Бевергије у II. т. свога „Синодика. 1< Текст овога издања састављен је по двема рукописима: Бодљевски припада нетнајестом веку, и други незна се из кога века, а својина је некога Исака Фоса. Али је то издање израђено небрижљиво, па тако је несрећно испао и превод на латипски. Друго, много брижљивпје и потпуннје нздање Сннтагме изашло је 1859, год. у Атини, у VI. тому зборника Г. Ралиа и М. Потлиа 4 ). И ово издање поред тога што је брижљивнје издато, и што је много боље од првог, ипак не садржи текст најстаријих рукописа, ма да од Атипе до Св. Горе није било далено, у чпјим се манастирима чува велики број рукописа Синтагме из XIV. Г. Г. Рали и Потли то нису учинили, него со обртоше чак западу и узеше за тедст из рукописа париске библиотеке, а тамо су рукоппси најстарији тек из XV. века. Ма да је ово издање много боље од првога и ма да је текст доста добар, ипак није обратио на се пажњу учених људи. На жалост мора се рећи да ни у овом издању, као год н у првом, није ништа речено о самој Сиптагми. Тре&е издање Спнтагме изашло је у Паризу у познатој колекцији аб. Миња: Ра^гоЈод^а ^гасса, том 144 и 145. Грчки текст прештампан је по другом издању, а њему додан паралелан латински превод ') Шз(;о1ге (1и ЉоН ВугаШш. Уо1. III. р. 457-459. ') ЕгЈгтауџа хои ка1 {ероу хаио^ау 1 1 '.т п Т. А. РаЛА у ха} Л/, П ст Л јј . Т оџ. VI. 1859.