Prosvetni glasnik

808

КРИТПКА И БИВЛИОГРАФНЈА

копису и споменику средљевековне српске законодапне књижевности, па онда цео рад односно те расправе поделио на четири дела, и то: 1. Кратка редакција, њен текст и садржај. 2. Шира редакција, њен састав и однос према краткој редакци.ји, 3. Постанак кратке пли старе редаки[»је н њени извори; и 4. Историско-правнички значај кратке редакције „закона цара Јустииијана." Компилација Јустипијанова закопа, која носи назив »закон благоверпог цара Јустинијана», издан је до данас два пута —од Р. Губе-а и 0. Зигеља. Оба ова издања нису критички издапа. И једно и друго учињено је само по једном рукопису, а само чздање Губе-а осветљено је и опаскама. До сад су паучари тако рећи мимогред обраћалп пажњу на овај споменик, не трудећи се да га специјално изуче. Па поред свега тога кратки коментар, који је учинио честити испитивач историје словенскога права, сенатор Р. Губе, има велику научиу цену и треба да послужи као полазна тачка при даљим разматрањима овога споменика. Број рукописа ове компилације зиачајан је. Они су готово сви описани већ у главама, кад смо говорили о закопику цара Душана и о Оинтагми М. Властара. Овде је Флорински разматрао само текст споменика, његову редакцију и друга питања, која се тичу његове спољне и унутрашње историје. Испитујућн кратку редакцију »закона цара Јустннијана" коју представљају ови рукописи: 1) Призренски, 2) Ходошки, 3 Шншатовачки, 4) Вистрички, 5) Григоровићев (други), 6) и 7) два београдска и 8) Раковички. Флорински најпосле долазп до ресултата, да Раковички рукопис заслужује највише пажње при изучавању текста »закона цара Јустинијана. 8 Ну за нас је најзнатнија овде четврта и последња тачка ове расправе г. Флоринскога, а то је, Историчко-иравнички значај кратке редакције закона цара Јустинијана. л Оно што је горе речено о узајамној вези скраћене Синтагме према српском законику Душпна, у самој ствари потпуно се може применити и на ову компилацију. Исто као ова два споменика, и она сачињава део целине грчко-српскога закона. После Синтагме она заузима друго место у зборнику грчкосрпских закона исто онако као и скраћени номоканон Јована Посника, који се обично у рукописима налази испред ове компилације и који садржи црквене казне или епитимпје за разне грехе. Па према томе, што горе рекосмо, Душанов законик јавља се не само као допуна Синтагме, већ и за-

кона цара Јустинијана. При истраживању внди се тесна веза пзмеђу ове компилације и остала два споменика српскога средњевековног законодавства. У старијим рукописима, оиа се свагда налази између Синтагме и Душановз законика, а у заглављу означује се заједно са њима. У познијим рукописима ова компилација садржи н многс члаике из Сннтагме, а свсје чланке цозајмљује Душановом законику. Но они су међу собом хармонични, и материјал, који се налази у једноч од спомепика, не налази се у друга два. Само два три члана (н. пр. 9 и 32) налазе сс паралелно и у Синтагми, али то је непзбежно услед византпског порекла и једне и друге компилације. Сви остали чланоаи »Закона цара Јустинијана а , било кратке било шире редакције, не налазе се ни у Синтагми нн у Душановом законику. Најважнији од њих тиче се земљоделског закона, позајмљен из Nоџод ушдумод. Па како овај зпаменити споменик из епохе иконоборства носи на себи, без сумње, отисак словенског утицаја 1 ) то је потпуно јасно, да је он врло рано био познат и прилагођен у српској држави, С.шчне зиконе српски законодавац није могао оставити без пажње. Према овоме ја не сумњам у историско-правничку везу и значај „закона цара Јустинијана. «Он чини самосталан и врло важан одељак у кодексу српских чакона, изданих за време Душана. За овим долази додатак, или, како их г. Флорински назива, »прилози». Међу овим прилозима, којн обухватају 225 страна, налази се штампан: I. Законик Стевана Душана по првом Грпгорови) евом рукоиису (из XIV. века). II. Законик Стевана Душана по другом Григоровићевом рукопису (XV. век). III. Законик Стевана Душана по Рав:1ничком рукопису (XVII. век). IV. »Закон цара Јустинијана« и законик Душана по Софијском рукопису (XVII. век). V. Скраћена Сиптагма М. Властара уз законпк Душанов по Ходошком рукопису (XV. век). \ I. Стара редакција „Закона цара Јустинијана« по Ходошком рукопису (XV. век). VII. Нарочита редакција <,Закона цара Јустпнијана по Равапичком рукопису (1701 год.) VIII. Неиздана писма из »Македонског кодекса« која се приписују Душану. IX. Извод из канона Јована Посника, који се гплази при скраћеној Синтагми М. В 1астара, по Ходошком рукопнсу (из XV. века). М. Вукићевић.

т ) Упор. В. Г. Василвевскаго, законодател!>ство Иконобордевг.