Prosvetni glasnik

810

ПРОСВЕТНИ КОВЧЕЖИИ »

ПР00ВЕТНИ ПИСМА ИЗ ПЕТРОГРАДА (Изворни дониси „Просветном Гласнику") IV. Педагошки календар за 1892— 3 год. — Карта званичних шкода у Русији за 1890—91 год. — Статистика књижног рада — Борба парохијских основних шкода цротив оемских — Широко поље рада за цркву — Шта је парохијска шкода и шта би хтела да буде ? — Нагицање између шкода тамо, где му није места Јадан материјални положај сеоских учитеља у Русији — Једна жртва — Сеоска школа треба да шири у народу пољопривредно звање — Кораст, коју би допринело руском селу дизање вртова и вотњака нуз сеоске школе — 0сновне шкоде петроградске општине у г. 1891—2 и недостатак грађанских школа у престоници — Јаз између народа и интелигенцнје — Неколико примера народне празноверице — Шта је у стању да уради књига и од најгорег седа — Последња окружница мин. просв. грооа Дел .анова о претоварености домаћим задацима и декциј ама уженика средњих школа у Русији Нова свеска „Педагошког Календара" I Педагогичест& КалендарЂ) за год. 1892 — 3, тако је исто богата садржајем, тако је исто брижљиво уређеиа као и две пређашње. 0 разноликошћу календара, и са савесношћу, којом води В. А. Воскресенскиј тај рад, упознали би се читаоци онда, кад биомо им исписали наслове од 80—100 одељака, који уђоше у ту прекрасно уређену књигу. Пошто је то немогуће, рећи ћемо само толико, да је „Пед. Календар» за сваког ко хоће да се упозна с најразноврснијим школским законима у Русији, у њихову постепену историском развоју, с правилима што их је издавала влада о разним школама, о ученицима им и наставницима, а особито с разним наредбама о основним сеоекпм школама, о народним библиотекама и читањима за народ, о књигама које се смеју читати народу, једном речју о свем оном, што се тиче народног образовања; ко хоће да се упозна са врховном управом нар. иросвете у Русији и с уџбеним јој окрузима, с програмима најразноврснијих школа, гимназија, института, семинарија и тд.; да сазна, шта је изашло прошле године у педагошкој руској књижевности, какви се чланци појавили за ту годину у свима педагошким жур-

К0ВЧЕЖИЂ налима руским и какав је садржај важнијих (све је то најбрижљивије скупљено и сведено ио свом садржају у одељке); ко се интересује, једном речју, просветним заводима у Русији и народним образовањем у најширим границама: за тога ће се три досадашње свеске «Пед. Календара," које допуњују једна другу, бити од ванредне вредности. 1 ) То је нешто, што бисмо ми Срби требало апсолутно да издајемо сваке године. Да изнесемо читаоцима пред очи званични рад Русијена просветном пољу, донооимо, по последњој свесци споменутог календара, статистику школа у Русији У њу је ушао само рад разних министарстава на народној просвети; да слика буде потпуна требало би додати основне школе, које издржавају градови и земства, и број школа порастао би на хиљаде, број ученика на стотине хиљада, а сума, што се троши у опште на народно образовање на милијуне. Нека бројке саме говоре. Преглед ће бити много јаснији и поучнији, ако га читаоци упореде са статистиком школа других јевропских држава. (Види преглед на противној страни). Из истог Календара извадићемо још неколико података, који се тичу непосредно просвете. Год. 1890. било је у Русији штампарија, литотрафија, и „типо-литограФија* — 1544; кшижара — 1557; библиотека — 738. У опште дела, која угледаше света те године, беше — 8,638, у више од 24.987,721 примерак. Из тог општег броја (8638 дела) изашло је на руском језику — 6,262, у 18.353,126 примерака; а на осталим језицима (међу њима највише на иољском и иемачком ) — 2,376 дела, у 6,635,595 примерака. Најмање се појавило дела о легшм вештинама (81), о философији (43), о економији и трговипи (37), и о политичким питањима (15). Периодичиих издања изашло је у Русији год. 1890. свега — 748, и то: Књижевних и књижевно-политичних • 269 За разне струке 231

Духовних 83 оОправочншхЂ" 48 Илустрованих ......... 29 Хумористичних ......... 8 Педагошких • • 11 Дечјих 58 Библиографских 7 Историских 4

') Све три свеске стоје 1 руб.