Prosvetni glasnik

876

уживањима и т. д., али све то више објективно и врло ретко пушта срцу на вољу. Једно два пут сећа се и љубави. 15 * — У Летопису 108. штампане су ове раније нештампане песме : «Мало роиство (земни рај)", 1 * 0 « Нешто о Фетисламу ® (48. у садржају), „Основа ка рлов. шполах » (бр. 50 ) С( Љуба.в је живот к (51.) «У скели иод Видином смишљена» (52. у садржају: Иепознатој) « Одиев иредњој » (53 ), «Оишта мука" (54.), у којој пјану крчму назива и оцем и мајком, а хлеб и винце божјим телом, што су њему то свеколике части, те узвикује : „Вами су ми кратки санци слатки, Вами су ми тужни дневи лаки, Вам се истим носред раја смјешћам, Вам ли главу више звијезда попнем, Вами мудрост по самоћи светој С Југовићем српским Соломоном Трижећи нађем, пак и радост ону Ком небесни своју вјечност слади." У Летоиису 109. јесуове: «Оиомен», «Отијев на Давидово: Госиод возводит низвр.» (бр. 57.) « Пријатељство или дијамант и (58. «Шесна бесвденни камен» у садржају), «Преиорука свијету » (59. додаје још у садржају «Дух Исуса Христа,) «Утјеха мојим родитељима у једном иисму из Вид. у Бесарабију в (61. «Утјеха сина родитељима на далеко и ) «Разврат» (62. додаје још «Соблазн в ), у којој износи да је све пролазио и слава и јунаштво и спомен и похвала, а да је смрт и рака опште место. Живота после овога нема. а нема ни хвале по заслузи, с тога : »Јести, пити то је наше, Испод дојки раја тражит' Докле будеш па и прођеш. Та у гробу нејма добра, Нема Фајде ии од њега Све ј' залуду, кад се >мре.» За овом песмом долазе још: На иитање, шта све сам радим ? Одговор. Расвит самоће ирви и Расвит сам други (63. и 64.) Волео је самоћу, јер је онда свагда у својем свету: «собом слушам, собом заповедам Без насиља штогођ хоћу бива, Нејма жалбе, нејма расправљања, Цару л' боље икаквоме свјетскоме ? Ништати су преда мноме силни ! Ниско л' ти су под ногама мојим'!» Часом глупе ја са стола збацам, 159 ) Годишњида 289—293. 160 ) Да иије оиа нод бр. 42. „Нађено блажеиство"?

Ласпо л' стављам мјеето горда Нуму, Расплакано пека тјешп људство. Од самоће ништа слађе исјма; Већих душа у њојзп је иића; У њој нађем, шта у вањи пс би(х) Чег' по царе, а код свега жели, Нити миш'ца прибавиг' му дуга, Нити може купит' му га злато, Мпр унутри и познанство себе, Задовољсгво л' с крајњим потребама, Земна блага спроћу тог су пишта. Сва л' им праска ни за длаку оне У самоћи пптајућс с.1астн.» У 25. броју иЈавора" за 1876. саопштио је Јустин Михајловић (син Ристе М.) песму Симину, коју је писао у Крагујевцу 30. декембра 1834. Мото је ове песме <( Ев' под исту ону нашу стару: — Христос нам се роди Вуковару." Потписао «Сима М.-Сар. 81Уе Ч. Ч. Цр. м «Јавор в за 1885. годину донео је сем две несме, које су и раније биле штампане, још једну у 27. броју : «Да Цетинњ [у Црноп Гори) 10- а ЈО лг а 1828-е г. ЧеститанЂ Лукгану Мушицкомг владичеств а.» Ова је песма подужа; има 156 стихова, а нађена је у хартијама Лукијановим. Овим сам дошао на крај са набрајањем Симиних радова, колико могох ирикупити. Остало је само још номенути писма, која су му штампана, као и дела, која се помињу, да их је нанисао, али која не угледаше света. Године 1832. штампан је врло леп зборник разних састава наших књижевника, онога времена под именом: «Србски Родолњбац уређен ВасилЈем 3. Чокерллн част I «иШе сШсР' Ног. Иег вегћјвске Ра(,по4. У Будими Словима кр. Свеучилишта пештанског." (1832. на 8-ни VIII. 160, 4. л.). У том су зборнику два врло интересна писма Симина писана на Цетињу 1. марта 1829. Прво је писмо одговор Ђорђу Димитријевићу, Лазару Лазаревићу и Јовану Рајићу, да нема шта да им пошаље, јер су му «Расп-Евке" давно већ у Трсту, трагедија Обилић је у г. Л г ћтописца, а за «Дику Црногорску }> вели: да и сам не зна «куд је, ђе ли, што ли — а млого ме је, и највише крваве муке стало." Кад препише народне песме, послаће их заједно «с прим^ћчашама разшема® уз поједине песме. Друго је писмо писао познатом Димитрију Милаковићу, ком на почетку писма жели: «На Парнасу ми српскоме — узникао, цветао и мирисао.®