Prosvetni glasnik

772

паука ii настава

њихово држање, које је у исти мах и скромво и поноснто. Једним погледом читасеса оинх ликова навика да савлађују тегобе и онасности, види се племенита храброст, која је по све ириродна, без икаке охолости, јер не сазнаје за себе. Па колика је досетљивост од стране наставника, који су умсли да заведу ову спасоносиу потрошњу Фпзичне снаге баш у оном тренутку, кад се највише мора прибојавати од њене опасне бујности! С тога свн признпју сложно, да су те витешке игре моћне чуварпце и ненакнадне помоћнице моралностн младићске." 1 ) То је Једно од најнрнзнатпјих начела инглеске педагогике. То исто исказано је у једној књизи, која се може најтоплнје препоручити омладинн и њенпм наставницима, у ,самоваспитању" од Џона Стјуарта Блекија. На врху одељка који је посвећен телесном васнитању, читамо овуизреку: „Најпреча је дужност васнитаникова, да се брине за нзврсно здравље своје крви д својих мишића." Кад би хтела слична уверења да продру и у нашу педагогику, а нарочнто кад бп било очуда ирактичних последпца! Мало вреди да се прогласе и најлепша начела, кад се на том прогласу и заЈстави. „Кад се тиче постанка начела — вели Жил Симон, говорећи о физичном васпитању — тад ћемо наићи на онште одобравање; ну кад нристунимо послу даприведемо та начела у дела, сви слежу раменима и окрену се својпм пословпма. У овом иогледу не ваља да се одајемо толико фплософовању, него треба да идемо за искуством." 2 ) Црека је потреба да се родитељи и наставници дечји озбиљно упознају са начелима хигијене и педагогике, и да отуд поцрпу уверење, да је карактер детињп у прпсној вези са физичким саставом његовим; да се многе црте на карактеру тумаче особинама телесне организације; да су врло чести случајеви, гдетреба најире иоправити здравље па ће се и карактер исправиги. Ваља иматп на уму, да је неумесно, неправичпо, а кашто чак и свирепо окрпвљаватп морал детпњи, кад је једичп прави кривац његово тело; примењивати укоре п казне, кад би ваљало узетп у ломоћ хигијенска правила пли припитати лекара. Треба знати, да је старање око тела у нсто време и неговање душе; да ваља дати већег маха телесном васпптању; да је веома нерасудно, кад се развијају умне сиособности на штету тела, што ће се доцније можда осветити; да је, на протпв, усавршавање тела до мушке енергпје од најкориснијег утицаја на карактер. Све ово ни мало не потире погледе и најЈ ) Бе Гепае1 §пешеп(; зесошШге еп Ав§1е1;егге е! еп ЈЗсобве. 2 ) Ји1ев 8шоп, 1а ЕеЈогше (1е Гепве1§петеп1; зесошЈајге.

жешћих спиритуалиста, но може се с њима довесгн у склад. Тело, ма да је по речнма учених жена Молијерових „само једпа олупина", ипак захтева разбориту пажњу. Ну приметио сам, да баш онп људи, који се најмање брину да им тело задобнје згодном гимнастиком мушку чврстоћу, пајвнше се одају свим могућим уживањима, које им пружањихово богаство, те тако пајлак доводе своје тело до пзиурености и немоћи. Озбнљна гимнастш;а захтева прегнућа и смелости. Ма да се примењује па тело, она је у суштпни дело душиао, и ствара душу. „Ум је, вели Блекп, сила, која напред покреће."

ПАЛЕОНТОЛОШКА МЕТОДА за одредбу старости земљиних слојева од Др. М. Најмајера Упоређујемо ли разнолике слојеве у разнпм крајевпма света, а у цељи да нм одредимо старосг, најбоље ће бити ако се послужимо поглавито фосилима. Свакојако, треба водити рачуна ц о каквоћи стена; али пошто се оне, у ограннченом простору а:код истодобних творевина, знатно мењају, то ваља орггј карактер, при пресуђивању старостн, употребити еа врло велнком пажњом. Исгина, ми познајемо неке случајеве, где се јавља пзвесан геолошки хоризонат у истом петрограФском развићуи у веома удаљеннм крајевима; али то не сме послужптп као правило, већ само као уиут: да ту подударност треба поткрепити и налеонтолошкпм подацима, јер само петрограФско обележје не може важити као поуздан доказ. Да би представили оашги хронолошки рр.д неког стратиграфског система, у који се могу уврститн локалне творевине разних предела, помажемо се поглавпто аалеонтолошком методом. Тиме долазимо до дуге сукцесије иоје^иних фосцлоносних хоризоната. У серији овој, старији чланови, по карактеру својих организама, јако се разликују од данашњнх, док се доцнпји све већма и већма прцближавају данашњем развићу, тако да најмлађи поступно прелазе у данашње. Сваки поједини члан овнх многобројних одељака представља нам самосталну Фазу у историјп земље и њених становнпка. Али и прн употреби фосилнпх остатака, зарад одредбе старости, потребнаје такође велика оирезност, ако нпсмо ради да дођемо до погрешних резултата. Чим се почну проматратн фоспли , иада у очи, да истодобни слојеви садрже псте, а слојеви неједнаке старости различне Фосиле; али се у брзо увиђа,