Prosvetni glasnik

ДВЕ ЈАПАНСКЕ ВАСНЕ

777

дошког доба; док на другом месту може бити са свим обрпути случај, т. ј. седиментн дубоког мора покривени су производима плиткога. Тако за терцијерпе слојеве бечког басена доказано је, да лајтовачки кречњак, што је се сталожоо у плнткој води, лежи пспод нлаве глине са мноштвом ситннх пужића (баденскп тегл, плевротомска гднна), дакле пспод творевина дубоког мора, док на другимместпма преко глине лелш лајтовац. С немачког П. С. Павловић.

ДВЕ ЈАПАНСКЕ БАСНЕ Пратећи радо, како наше домаће пропзводе пз педагошке књшкевносги, тако исто и стране радове те врсте, наиђем случајно на две врло депе „јапанске басне", које је скуппо гдасовити јапанолог Фидпп Франц од Сиболда за време свог првог иодужег бављењау Јапапу. Годипе 1830. вратио се Филип из Јапана у Холандију, и том приликом донео гомилу рукописа - умотворина из окодцне Нагасака и Деспме —које је са јананског превео на холандскп језик. Ове две басне пзноснм у „Просветном Гласннку", јер мпслпм, да ће се читаоцима допасти пе само са своје деио ге, већ и с тога што су то умотворнне далеког Јапана, п што ће наставници моћи њпма,уз остаде басие н лепе причпце, развеселити своје питомце. На превод тих басана навело ме је и то, што се једаи Немац о њпма врло лепо изразио. Ево како : „Без сумње, и народне басне спадају у област педагогике. Мпоге од овнх имају, памерпо шш ненамерно, неку васпитну тенденцију. Оне су свакако прва душевна храна како омладпне, тако и човечанства, које се на омладпнп оснива, и према томе заслужују да пм се да место у каквом листу за просвету и паставу."

I. Славољубиви мишеви. У једпом селу живљаху негда миш п мишица, којн се за најсретвије сматраху, шго су имадиједнницу ћерку. Годитељп љубљаху своју кћер управо До лудила, а најве&а жеља бпла им је, да нм она пође за најсидннјега на свету. За то крену на пут, Да где било по својој жељи зета нађу. У тај пар дође пм једна мпшпца из суседпросветни глАопав 1892.

ства п рече пм: „Најсилпнје п пајјаче биће на свету без сваке сумње је сунце ." (Геч супце, ујапанском језику, као и у још некпм, мушкога је рода). „Ако вп удате своју ћерку за сунце, то вам неће опда битп нико раван на цедоме свету." Те речи развеселе јако миша н мишицу, те веседо крепу право на далеки пут, а дошавшн до сунца, изјаве одмах своју тоиду жељу, да су ради, да њихова ћерка буде жена јарком супцу. Супце се нађе у чуду и одговори им: „Менп је непсказано мило и драго, што сте се на тако далеки пут одважили, да ми своју јединицу за жену понудите; алн кажпте ми најпре, шта вас је натерадо, да сте баш мене за зета нзабрали?" Отац мнш рече на то: „Мп смо ради да своју кћер венчамо са најјачпм бпћем на свету, а то сп ти, сунце, без сваке сумње!" Тада пастави сунце: „Извесно пије без разлога, што ви мене за таково бпће држпте; алп има још једпо бнће на свету п од мене јаче, и за њега треба да удате ћерку." „А које је то биће?" — рече изненађено у један пар и миш и мпшпца. Сунце одговори : „Често пута, баш кад хоћу својим жарким зрацима да осветлим земљу, развпје се преда ме таман облак, његова сен покрије мп светлост, и ја постајем слабо и нпштаво. Са обдаком не могу да се мерим. Ништа на свету нема јаче од облака. С тога се ви лепо обратите на њ са вашпм преддогом." Миш и мишица одговоре сунцу: „Истина је, што ти рече." И упутпше се право обдаку, држећи за извесно , да ће им се жеља нспунити. Облак рече: „Ја доиста имам такову моћ, да иомрачим сунце ; адп чпм се дигне ветар, ја сам распрштен, и моје је прошдо; ветру .не могу ништа да учиним, с њпме се не могу никако да мерим." То чувши крену јадни миш и мишица, и дођу до ветра, да и њему своје јаде изјадају. Ветар рече: „На свакп начпн ја имам ту силу, да својим дувањем и облак распрштим и разбпјем, но кад мп која зидина стоји на путу, тад сам мали и сдаб, да њеној сади одолим, и дају оборим. Са зидином не могу никако да се мерпм." И одатле кренуше на пут, те дошав до прве зидине, нспричаше јој све о лепотпци — ћерцн, о суицу, обдаку и ветру.

100