Prosvetni glasnik

спма милутиновић, сарајлија

875

слаба; а и не била, када га после пута болест снађе, а уз то немаштина и друге иеприлике не слазише с врата. Тек овда онда осмехнула би му се судба, заборавио би на невољу, па би се латио пера, да да одушке и својим осећајима, који некада беху тако бујни, да их тешко могаше зауставити, а сада тако слаби, на издисају. Последњи његови изливи песничке душе јесу ови: у иПодунавци" бр. 15. сс Натилочно» у бр. 30. « Оилач младог иоемца», у 43., а Славидеи слава , в у 48. и 49 Богоими!...? Језикојавци ?....? Народољуици ! / Пак и обратно!.. . Слава им светроим!!!." Прва књига „Гласника српске словесности", сгр. 70—80 донела је две Симине песме : Светломе иокровителт друштва Сриске словесности кнлзу србскомг госиодару Александру Карађорђевићу ириликомг кадг е. Јмиераторско-Рускимо орденомЂ Свете Анне ирвогд стеиена украшет." Песма је састављена из мешана стиха (осам и пет слогова), а и са сликом другог и четвртога стиха, што је у Симиној појесији реткост. Другој је песми натпис (( Боговоп > \ у њој нам пева јунаштво дваестогодишњега Мирка из Борка или Крупња у борби на Лешници,; ова доста лака песма нема правилна слика, а састављена је из стихова од четири и шест слогова. Ове је године издао прву свеску < ( Умотворина Томе Милиновића Моршшшна, (које) садржаваго Списакг свшо србски чиновника военнн и штатски, кои служише при врховномђ Вожду Георгш Петровићу Черноме сб начала 1804. год. до 1813.") на 8-ни, 4 л IV. и 42.). На нека места у тексту Сима је ставио напомене, а на крају овога спева, додао је на стр. 37. (( Истоме надгробно " које му је он као (( нелицемерни пријатељ сочинио". Од 38. — 42. Сима нам под дПрим^чаше" даје кратку биограФију Томину, у којој помиње, да је у њега још једно <( списаније м Томино, које ће штампати, јер је (( љубопитно»; у њем «износи на видик новију историју приморја славског.» Још зна за два сочиненија, која је Тома раније послао књажеској канцеларији, али где су, не зна, — ако их нађе, штампаће их. иДруштво Српске Словесности" поверило беше Сими, поред осталих, да састави план за иисање нове наше историје. Тај

његов план (писан 5. Фебруара 1847.) читамо у Гласнику свесци II. стр. 161—3; у њем препоручује Вука Ст. Караџића као најзгоднијега за прикупљање градива и писања историје. 15 ' Од просних радова ове године изишло је још : поменути путопис његов у Српским Новииама, који је почео излазити у 60. броју а протезао се до 99., и у Подунавци бр. 32. објава лепе књиге Александра Стојановића (( 1стор1н восточно-славенскогх богослуженгн и коргллскогк книжества кодг Славена заиадне цркве.» (Нови Сад 1847. 6. л. 154. стр., 12 листа пренумерената и Буквица ћирилска и глагоска код католика југословенских). И после Симине смрти гптампано је нешто његових радова, који се нађоше већином у хартијама његових пријатеља, којима је обично слао своје умотворе или на оцену или из захвалности или из кака друга узрока. Тако одмах по његовој смрти донела је „Подунавка" у бр. 19. од 1848. (( Уломке из једног рукоииса." 1 ** У Летопису 108. и 109. штампано је ( (Из дневника Симе Мулутиновића Сарапл1е Ђ који се нађе у рукопису једном. Тај дневник нли одломак дневника није ништа друго но нешто песама и садржај од 20—65. Све те песме спеване су до 25. анрила 1817., судећи по натпису у том дневнику «Продолжеше трећје повседневни намипшаша у Видину Априла 25 дан 1817.» Од ових је несама нешто и рапије штампано, како сам овде онде поменуо, сем тога од оних песама, чији су овде само натписи, зна се за неколико. Тако од ових 45 песама познато нам је једно 27, а можда и која више, јер }е врло лако, да је натпис промењен при штампању. Између ових песама које су овде у Летопису штампане, шта више има их («Малоропство" Летопис 108,40 (( Опомен" Летопис 109,93) које се у садржају и не помињу. Све су ове песме махом лирске; «оне су право мирисаво цвеће с чистим народним дахом." У њима пева пријатељству, пријатељима, родитељима, слави врлине, размишља о свету, радостима и 157 ) Види помеи о том и Српске Новипе бр. 30. од 1847. годипе. ,5Н ) У Световиду за год. 1854. бр. 15. штамнаио је пешто од Сарајлије »Јадрапском ћ\рчији арамбаши«. Да дн је то Симино, не могу поулдапо тврдитн, јер сем забелешке о том немам више пкшта, па ни сам „Световид* није ми ири руци.

112*