Prosvetni glasnik

45

беше доста, а ОФицира мало. Због недостатгса у спремнима треба.10 је примати и неспремне, дајући првенство онима који су бар седелп у школи. Дугајлије се послужише случајем п за кратко време изидоше из њих јункери и ОФицири. Опустеше у школи клупе „гардиста". Како је текло предавање ? Да нас уиозна с њим, уводи нас писац на 1 час руског језпка. Улази проФесор и застаје мртву тишину. Ученици умиру од страха, чекајући муке које ће се одмах почети. Отрах им улева већ и сама личност наставникова, његова дебела фигј ра и дебеле му, обрасле скоро до краја прстију риђим мпљама, руке, његово широко, обријано, безбојно лице с тамним хладним очима. Звао се он Коваљевски. Био је то буквално свереп човек, код кога је тучење прешло у манију; он је тукао децу без сваког сажаљења, раскидао им угаи ноктима, и једанпут се толико заборавио у гњеву, да је багшо на под слабог, болешљивог 11-огодишњег малишу и стао га бити својим медвеђим шапама тако, да је сав разред почео јаукати од страха, мислећи да ће га убити. Био ,је то педант, као и сви ондашњп наставници. Коваљевски сс не бн закаснио ни на тренутак, и чим би ушао, одмах се почињало учење или, боље рећи, мучење. ПроФесор држи у једној руци књигу, у другој дебео дубов квадрат од ио аршина, који су ученици употребљавалгг за шпартање тека, а проФесори за лењирање дланова, ушију и глава ученичких. На зпак наставников (проФесор предаје како треба правилно читати и изговарати) почиње срицати у један глас читав разред, одсецајући засебно сваки слог онако, као што легн квадрат у учитељевој руци, па рсже ваздух, као камертон. Добива се неки нељудскн, глуп, ^рвен тресак звукова »бу-бу-бу-бу *, налик на звуке бубња. Коваваљевском се баш то и доиада, па ако читање иде тачно, он сав расте од милине, као капелмајетор на естради. Ну, на несрећу, ретко је ишло течно. Читање се обично почињало с оног места, где је прошли пут завршено, па ма то било у по речи. За тим, како да 50 ученика ухвате такт на једанпуг? Коваљевски зна у напред оне којн обично греше , па лети по разреду између клупа, делећи и деспо и лево ћушке шаком, а ударце квадратом. Ове би он то чинио ћутке, хладпокрвно, а то је било најужасније. Угризе само своју плоснату усггу, извуче некако испод машлије широку, коњску доњу вилицу и јури, као јастреб, на своју жртву. Кад је пола разреда добило ћушке, буботке и ударце, професор се враћа на своје место, а уче-

ници почињу читање из почетка. Чнм когод погрешн, оипају се ионово батине. па тако до краја. Бивало је, да наставнпк иатера ђаке да по часа понављају неки слог или Фразу, поправљајући их непрестано квадратом. И најпажљивији ученици почињу се на послетку бунити, а можете мислити, како је било онима, по којима су учитељеве руке непрестано радиле — бледа, заплашена створен>а претварала се у неме стубове. И на што свс то учење, кад су ученици још до ступања у школу знали течно и лепо читатп. Испит је пролазио још горе. Управитељ би обично тражио од ученика да напишу па табли ове речи: ма-рковг, чахотка, разсчетг: једни писаху моркоФЂ (мрква), чехогка (сушица). разш,егг (рачун), а други мархофо, чиходка н т. д. Разуме се, да су сви ученици падали. — Тако г. Михњевич. У нашем образованим читаоцу буде ти редови гомплу успомена нз ђачког живота. Колико је било у њега проФесора, који су браћа Коваљевском; ко-[ лико је пута добивао рђаву белешку иза једне речи Пред очи ми излази карловачка гимназија крајем 70-их година. Као да сад гледам нас малигае , синове си. ома .шних српскнх занатлија, како се изјутра грејемо око тспле школске пећи; иекн је куппо хлепчић за 5 новчића, па га подгрева; а наши „гардпсти,., наша браћа из Лике, старнја куд и камо од нас, причају нам о лепотама Карловкиња; еећам се проФ. М. Маринковића, псета му Паминс и старог му огртача, сећам се тог доброг наставпнка, — којн ме је слао с часа латинског језика, да му носим комовицу на пробу разним трговцима — тог патријарха.шог профссора, ком су наши „гардисти« отакали впно, а ми, малише, чешљали перје; како се срдио кад сам га питао, како се зове латинскп левча. „Враг ти баби твојој , зар не знаш, да стари Латини ннсу имали левче?" одговарао би наш добри проФесор ; као да га гледам, како се шета по разреду с дугачким штапом у рукама и диктира нам латински задатак: »Ја имам две кћерп, ко би узео једну ?", а један „гардист® одговара : »Ја, господине!*; као да и сад слушам онај омирскгг смех, од којега пуцаше читав разред, кад год би један друг из Херцеговине молио да иде на поље, а проФесор бн му износио с ннјвећом озбиљношћу пред очи, «како Црногорце оиколе Турци, а они по пет дана пе иду па поље". Кад би излазио с часа, ми смо му дизали огртач и певали: Исаолаети десиота!, што га је страшгго срдило; он је изломио о наша леђа стотипак штапова, псујући нам често уз ударце чак и матер. Бог да му душу прости !