Prosvetni glasnik

не зависи од њихове добре воље. Место што им дајете јединице, иредајите им то исто још један иут. Давање рђавих оцена без разбора утиче рђаво на ученике, и често повлачи зле последице и по саме наставнике; оно убија љубав за рад и улева апатију према предмету. Многе рђаве оцене иоказују, да иросресор не зна да иредаје свој иредмет. Од наставника зависи и дисциплина и пажња и марљивост и успех. Ко зна, дакле, свој посао, умећс наћи н згодна васпитна средства да унапреди своје учепике, не прибегавајући без сваке нужде двојкама и јединицама. Двојке и јединице не смеју се пи у ком елучају уноеити гомилама у разредну књигу, већ се могу употребити само у ретким и појединим случајевима. Што се двојке и јединице буду ређе давале, тим ће оне већи значај имати у очима ученика. Давати их без разлике мал те не читавом разреду, противно је најелементарнијим захтевима педагогије." * * Недеља доноси врло значајно писмо проФесора Јанжула. На Колумбовој изложби у Чикагу, пише он, у т. зв. „Дрг*авном здању," а у одељку „Образовање," изнесена је таблица неписменосги у Јевропи, из које излази, да је неписмених у :

Саској • • •

около

0,2

проц.

Норвешкој •

0,3

Баварској|

0,4

Шведској |

Пруској • •

0,6

Финландији

1,9

Енглеској ■

9,0

Француској.

Ј)

9,5

Аустрији

23,6

Италији • -

42,0

Русији • • •

7 8,3

Србији • •

19,3

Румунији

82 ,0

Бугарској •

85,0

Турској • ■

в Тим начином, пише проФесор, Русији припада, ако не будемо рачунали балканске државе, жалосна палма првенства у неписмености, и то баш у то исто време, кад је сирота и мала Финландија нашла могућност да претера у ширењу писмености тако богате земље, као што су Енглеска и Француска.* А шта да речемо ми, стожер Балкана, са својим најслободнијим Уставом искоро 80°| о неписмених? Кад је Странољупски израчунао, да ће насељење

Русије, ако се буде отварало сваке године 3250 школа, добити могућност да постане писмено тек кроз 260 година : колико треба отварати нама годишње, па да за најкраће време утекнемо из духовног суседства Турске и Бугарске? Русија може ићи полако, ами се морамо журити. Кад једне руске новине тврде, „да руски народ ноказује при свакој, иоле згодној прилици велику подобност за културу, да је он најодличније градиво, подобно да се одлије у најлепше облике, да примн на се високо-уметпичке, ноетске, скоро идеалне црте," само га треба просветити: шта би се онда дало помоћу просвете начиаити од нашега народа, који је по својим подобностима већи од руског? Знате ли Змајеве рочи: Дижите школе\ и ону дивну му песму Мач и иеро? Ја не знам важппјег министарства у Србији од мшшстарства просвете. Новембра 1893 год. Радован Кошутић').

РАЗНИ ЗАПИСИ Здато у Океану. — Г. КЈсћагЛ држао је недавно пред Друштвом америчких инжењера једно врло запимљиво предавање о »алату у Океану«. Ево неколико најважиијих места из тога предавања (по часопису „ЗсЈепИ^с Агаепсап*): Да у Океану има злата, то је, још 187 2. год., гврдио ЗопаШЈЈ, а много времена пре њега (1851), Ма1адиИ и 1)игосћег објавили су, да у водп океанској има сребрл. Мипз1ег је својим радовима констатовао, да у једној тони (1000 килогр.) има око 5 милиграма злата. 8опкћасК, истина, тврди, да у 1 тони нема више од 1

1 ) Мо.пш поштованс читаоце, да изволе исправити ове веће штампарске погрешке у VIII писму ( !( Просветни Гласннк" св. VI, јун 1893 године):

| Стр.

Стуб.

Ред озго

Ред оздо

М е с т о

Чита ј

; 359

—

иовинара

нов аца

361

—

тшовник

»ашовник

| 362

—

свој заседак

своје заслуге

! 363

—

и кондентро-

и иредлаже да

ваним

је исхрани

концентрованим

304

—

сгсшовни-

цима

шновницима

'■ 365

—

државе

државу |