Prosvetni glasnik

ОПШТА

ратовима. Прича о Рамзиниту (Херодот) је леп пример мисирске прпповедачке књижевеостп. в. Науке. Да је у Мисираца рано бидо много чфактичнога звања из математичких наука (нарочито геометрије, механике) сведоче оне огромне грађевине још из времена првих династија (пирамиде, канали). У астрономији су такође имади депих знања: Мисирци су првц, који су време рачунади по сунчаној години од 365 дана, дедећи је на 12 месеци; али њихни астрономи знају и за разлику између ове и праве сунчане године, те неке верске свечанике празнују по астрономској години од 365 */ 4 дана (сотиска периода од 365 X 4 = 1460 г.); знају за планете и некретнице, а пирамиде својим странама тачно показују четири стране света (за астрономске сврхе?). —- Практична је медицина такође била напредна; „земља је пуна лекара; за сваку болест и за сваки део тела има их нарочитих". вели Херодот. За неке од ових наука било је у доцније доба и писаних дела. § 28. Уметности. — Уметности су (као п науке ?) у иочетку имале само да послуже вери (храмови, ликови божји), и тек се доцније развијају самосчално, не везујућв се за веру и н>ене циљеве. а.) Неимарство(архитектура). Пирамиде су најстаријп очувани споменици мисирског неимарства; то су краљевске или великашке гробнице у чијим су унутрашњим одајама, у каменим саркоФазима, лежале мумпје њихових твораца. Све су на либиској височини, а биће их на 70; најстарије су и највеће оне које су подигли владари IV. дин. Код пирамида се више дивнмо огромности и грађевинским тешкоћама него ли лепоти њихној. А било је и гробница издубених у стенама, с једном или више одаја, на један или више спратова, с многим стубовима, ликовима, (статуама). сликама.Врхунац свој достигло је мисирско неимарство у храмовима. Највише пх је, најдепших и највећих било у Теби и њеној околипп , а, подигдн су их Фараони великих тебанских дннастија (XVIII-XX). Нарочито је огромне просторије захватао храм бога Сунца, Амон-Ра, главног божанства мисирског тога доба (Карнак). На занадној нак страни нпдској. далеко иза пдодних поља тебанских, већ под дпбиском планином, био је „гр а Д мртвих": гробнице у самом брду, а храмови у подножју ње-. гову. које су већнном ноградпли вдадари XVIII—XX дин. Међу њима јеРамзесов храм, Рамезеј („Осимандијин гроб") по ведичини међу првима, а по изради међу најдешнпм споменицима мисирским. Од једнога пак храма АменоФисова (Аменхотеп) на тој странп

11 -

ј остада су само два огромна дика његова („Мемнонов кодос"). Као што је бидо гробница, тако је н чптавих храмова било издубених у стенама (Рамзесов храм у Абу-Симбелу). Мисирски храм. Већи мисирскч храм од прилпве овака је зграда (сл. 4). Између два велика коса зида, пилона, удази се у непокривепу, обично четвртасту или нешто дугуљасту дворницу, по којој један нли два реда стубова са стране граде покривене ходнике, колонаде; кроз отвор задњега зида, гакође косог, иде се у другу дворниду, у главном сличну првој (перистилске дворнице). Одатле се улази у трећу, покривену с многим редовима стубова, средином обачно већих (хипостилска дворница). Одавде се иде у мање такође

покривене дворнице, зидовима и стубовима иодељене на многе мале одаје, склоништа светих ствари, те с тога свету и неприступних. У једној, најдаљој и најмрачнијој је какав ковчег с Фетишем (ликом или животињом) као седиштем божанским. Пред нилопима су обично огромни ликови краљевски и један или више обелисака (20—30 м. вис.), на ко.јима је, јероглиФима написана, посвета храма. С обе стране пута, који водч храму, два су реда безбројних СФинксова. Огромне је размере захватао храм Амонов у Теби; почет још за време XII дин., његасу дограђивали скоро сви владари XVIII, XIX и доцнијих динаетија, те је ностао једна од највећих грађевина светских (Карнак). Али су на њему највише урадиди: Тутмос I, Тутмос III (чији су обелисци одатле, сада у Риму, Цариграду, Аондону и Љу-Јорку) и Аменофис III из ХУШ и Сети I и син му Ракзес II из XIX дин., којега је г<оследњег хипостилска дворница (Сл. 5.) узор дело мисирске архитектуре (дугачка 103 ч. шир. 51 м. са 134 стуба, од којих су 12 средњих највећи : 21 м. вис., 3,57 м. иречника дебљине). На десној је обали нилској и други храм Амопов (код Ллксора), ве 1ан зи први низом СФинксова 2*