Prosvetni glasnik

општа историја 13 берба, разни заеатски послови, грађење , това- јесте најстарија књига на свету), бисус (данено рење иди истоваривање бродова и т. д.). Јачем шш памучно ткиво?), стакло, метална огледала. развитку земљорадње много је помагало и лак0 — Трговина је унутрашња (Нплом) морада бити

Сл. 8. Сдика с унутрашње зидне површине једнога гроба. (Одавање божанских иочасти Амено .фису III). обрађиваље земље. — Знатнији индустрискн про веома жива; спољашњу пак, која би захтевала изводи мисирски су: иааирус (из веома раних и путовања ван земље, Мисирци као да нису времена; онај па коме су Птахотеиови савети водили.

2. АСИРЦИ И ВАВИЛОМЦИ. Земл>а 1г народ. § 30. Земљиште. На аФричку се висију на и. наставља сирска, иза које је једна речна долина, такође седиште старих држава и засебне културе, старе можда као и мисирска. То је месоиотамска („међуречна") низија, која се на и. преко пданина стрмо пење на иранску, а на з. благо на сирско-арабиску висију. На с. јој је брдовита Јерменија, одакле јој долазе две велике реке, Еуфрат и Тигар. Примајући с и. и с. многе уточице, обе се ове реке (читава им водопађа износи на 660000 кв. км.), набујале водом, спушгају као п само земљиште, ка ј.и. 'Гекући у главном упоредо, оне се код Багдада (близу ст Вавилона) највећма једна другој приближе (на 40 км.), па одатле теку по правој низији, коју су својим наносом оне и начиниле, да се пред ушћем слнју у једну реку, Араб.

И ако изливање ових рева није овде било ни онако тихо ни правилно као нилско, ипак је од њих и њиховог прцродног и вештачког разливања и овде долазила и плодност земљишта па и култура тога краја. § 31. Халдеја и Асирија. — Месопотамска је долпаа шпра од ннлске, а с њом у многом погледу слична: и код једне и друге је велико сиромаштво у атмосФерском талогу; код обеју је родност зелљишта долазила од природног и вештачког наводњавања ; у плодности земље, правплном плављењу, густини пасељености итд. бпле су клице и погодбе за рану културу и једне и друге итд. Ади све ово у главном вреди за праву пизију, за јужну Месопотамију, или Халдсју (у библији : Сенар), коју Херодот описује као веома плодну земљу. Севернн њен део, Асирија, доста је висок и брдовит крај, с нешто пашњака и плодних речних долина, без којих би Асирија била птстиња.