Prosvetni glasnik

14

ОПШТА ИСТОРИЈА

§ 32. Народ. — И месопотамско .је сганов ништво било двојаког норекла: први су становницп били неки турански или алтајски народи (Сумирп, Акади), који су се после измешали и изгубилп у новим дошљацима (око 3000 ?), СемиКанима, остављајући овима у наслеђе много што шта од своје образованости (клинаста азбука, вера у духове, мађије). § 33. ТопограФИЈа. — У Месопотамијп се очувало мало грађевинских споменнка, и ако их је некада морало бити много. Овоме је главни узрок, што су, због оскудице камена у близини, све грађевине биле већином од опека , које су се лако и брзо трошиле. — У старој су Асирпји били главни градови: Нинива, близу дан. Мосула, Асур и Калак; уХалдеји: Вавилон, Суза, Ур, Сипар. Историја. а. Халдеја и њене најстарије државице. § 34. Елам и Стара Вавилонија. — НаЈстарије државпце по месопотамској ннзији су у јужном делу њеном. Народно предаве казује да су и овде у почетку владали краљеви - богови, да је њих 10 владало иреко 400 хиљада година, да су се у облику људском и лшвотињском јављали људма да их науче разним знањима: ратарству, грађењу вароши, азбуци птд. Ну иременом се, вели даље гатка, род људски исквари, те га бог казни потопом, после чега тек настаде владавина људских династија. У овом је иредању, које су и Јевреји прпмили и у неколико преиначили, тамна успомена на многа столећа преисториског стварања земље и држава халдејских. (Упор. § 12). Тешко је одредити време, када су у Халдеји постале нрве, уређене државе (4000 пре Хр ?). Поузданије је то, да их је било више и да су поједини владари успевали да за краће или дуже време свој град учине средиштем повеће државе, покоравајући околне земље и њихне краљеве. Тако је за једно два (?) столећа Суза била престоница велике Еламске државе (основалац КудурНакунта око 2300?), која је обухватала сву јужну Месоиотамију пдопирала чак до Сирије. После пропасти ове државе уздиже се Вавилон (основалац Нимрод ?), чији краљеви ујединише Халдеју под своју власт и тако уједињеном владаше за више столећа. Лако је могућно да је и северна Месопотампја долазила у састав ове старе вавилонске државе. § 35. Сеоба семитских народа (2200 ?). На сву прилику да су ове силне међусобице хал-

дејских државнца биле узрок сељењу семитских народа по предњој Азијп, које је наступило некако иред другу хиљаду годипа пре Хр. Лако је могућно да је ова сеоба нагнала и Хиксе у Мисир; да су тада и многи Семићани продрли у сев. Месопотамију, појачавајући тамо број својих раније досељених сународника; да су се нека племена настанила по сирском прцморју (Феничанп) и да је некако у то доба и праотац јеврејског народа Аврам, из „Ура халдејскога отишао у земљу хананску". б. Прва асирска царевина (20009 — 1100?) § 36. Стара држава — У време ове сеобе семитских племена нада и стварање асирске државе у северној Месопотамији. Слаба и незнатна у данима свога ностанка, Асирија је најпре за дуго била зависна од Халдеје, па за тим имала да издржи нападе мислрских владара XVIII дии. чија су освајања, како се чпнн, за неко време захватала и северни део Месопотамије (§. 19). Тек око XV стол. пре Хр. почиње нагло уздизање Асирије, а после два столећа крвавих ратова на свима странама њеним асирски краљеви постадоше госиодари читаве водопађе Еуфрата и Тигра, од Јерменије до Персиског Затона. Али је асирским краљевпма било толико исго тешко одржати ове земље у својој власти колико и освојити их. Храбри у рату, Аспрци су били сурови на власти; а опет, вољни да над покореним народима одрже своју власт и да им још наметну и своју веру (најстарији верски ратови), они су морали непрестано угушивати буне час на једној час на другој страни своје велпке државе, а угушивали су их нечувеном суровошћу. У овим крвавим борбама за ароширење државно или њено одржање и арошла је скоро сва историја асирска. Међу краљевима ове старе асирске царевине најзнаменитији је Тиглат-Палесар 1{ око 1100), који је покорио народе цо Сиријп, допро до Средоземног Мора. Тада му је чак и мисирски Фараон (XX дип.) од страха послао неке дарове. Нин и Семирамида. Место истинитих догађаја и дичности овог најстаријег доба асирске историје, грчки су писци доцније покупили многе гатве, у којима се помињу краљ Нин а жена му, краљица Се.нирамида, чија су, веде, освајања допирада до Средоземног Мора и Индије. Обоје оу митодошка дица: именом Нина хтело се протумачити име главпог града Ниниве (Ромул-Рим) а у причи о Семирамиди су очувани мити о богињи Истар (голуб јој посвећена тица). На ове су се гатке доцније надовезала и неки исторвски догађајп из времена владавине једне асирске намеснице сдичног имена (Самурамата), која је крепко управљала др-