Prosvetni glasnik

области: асирски војвода Набополасар, који је управљао Вавилоном и медски кнез Кијаксар, склопе савез и отпочну рат за ослобођење од Асирије. После 20 година ратоваља, последњи краљ асирски (Асуракидин = Сарак ?) затворп се у Ниниву, па не могући је одбранпти, спали се у своему двору, не хотећи жив пасти у руке непријатељима. Савезниди разруше Ниппву, а асирску државу поделе (006 ?) : на њено место дођоше две нове државе, Вавилонија и Медија. г. Нова Вавилонија (606—539). § 40. Ослобођење (606 ?). — Изузимајући краће периоде асирске немоћи, Вавилонија је заједно с Халдејом била покорна асирским владарима кроз читаве векове. Устандн за ослобођење крваво су угушивани, и Вавилон је два пут до темеља рушен (Сенахериб, Асурбанипал). Да би спречили даље буне, асирски су краљеви у последње доба пресељавали становнике једних крајевау друге и по освојеним областима, местодомаћих кнежева, које су дотле већином остављалп на својим ноложајима као вазале, сада збацивалн и постављали своје људе. Ну ово ипак није спасло Асирију: аспрски намесник Набоиоласар (Набу-пал-усур) и био је тај који је створио вавилонску државу. Навуходоносор (Набу-кудур-усур, 604—561). — Новој Вавилонији загрози опасност већ у самом почетку њеном : мисирски краљ Неко покуша да се утврди у Сирији (§ 28). Али га у битци код Харкемиса (604) надби краљевић Навуходоносор, и победилац се већ беше упутио на Мисир, када га смрт очева нагна на повратак у Вавилон, где заузе преето. У кратковременој историји нове вавилонске државе Навуходоносор је њен једини али сјајни представник ; без њега би Вавилон за навек остао само чувен као трговачки и индустриски град; с њиме је пак постао чувен и са својих победа и своје снле. И ако нам нису познати сви ратовп Навуходоносорови, нема сумњеда их је било п много и крвавих. Својом победом код Харкемиса није могао одмах утврдити своју владавину над Сиријом, где су мисирски Фараони ради своЈе безбедности непрестано подбадали Јудејце на отпор. То је учиннло да је вавилонска војска двапут пленила и робила Јудеју, па најзад после новог једног устанка (Седекија), Навуходоносор освојп Јерусалим, спали га и поруши, земљу опустоши, на очи цареве поби му синове и многе више чиновнике, њега самог ослепи и окована посла с великим бројем народа као робље у Вавилон (586). За тим отноче рат с јеврејским савезницима, Феничанима

и Мисирцпма. Ну свршетак ових бораба није нам иознат ; зна се само да је Тпр дуго (18 година) држао у оисади , а за Мисир народно предање вели да га је освојио; мисирски споменнци пак ништа не помињу (§ 24). Али дуга владавпна Навуходоносорова није прошла у самим ратовима : велшси је део свога времена и својпх брига он утрошио на послове око привредног развитка своје државе, на улепшавању градова, нарочато своје престонице Вавилона, употребљавајући за све радове силно робље које је ратовима нагомилао; очистио п поправио неке резервоаре, старе канале, и наградио неколико нових, међу којима је био највећи царски канал; за одбрану земаљску подигао је велпки (90 км.) медски зид, на оној земљоузпнп међу Тигром и Еуфратом; поправљао старе или подизао новехрамове: богу Набу у Барсипу („Бирс-Нимруд"), а у Вавилону велики седмоспратни храм богу Белу, с његовим златним ликом на врху. Као око неких других градова, подигао је и око своје престонице огроман зид, на коме је бпло сто бронзаних каппја; преко Еуфрата је у граду био велики и леп мост, под Еуфратом тамнпк (тунел), а уза свој двор је подигао за своје жене дииотне ваздушне баште. § 41. Пропаст Вавилоније. (539). Ну са смрћу Навуходоносоровом, у гроб је сишла и слава и величина његове државе. Као и код осталих источних народа, и овде је снага државна била везана за живот једнога човека: једва је нрошло 20 година од смрти Навуходоносорове а вавилонске је царевине на свагда нестало. Његовн се последници отпочеше борити и убијати за престо, земља беше многим ратовима толико изнурена, да је нови освојач с истока, персиски цар Кир лако одржао победу над последњим краљем вавилонским Набонетом (Набунахид 4 ! и без отпора заузео Вавилон; без икаквих великих потреса вавилонска држава пропаде и поста област иерсиска Култура. § 42. Устав. Власт краљева и у Асирији и Халдеји бпла је неограничена н у толико већа што ниЈе било моћних редова (племства), који би му власт сужавали. Владар је заступник и представник божји на земљи, али не бог нити обожаван као у Мисиру. У рату су асирски краљеви били необично сурови; у својим натписима они се често хвале како су разрушплн или попалили пепријатељске градове, како су посекли многе заробљенике и од њихних глава наградили куле, како су бунтовничке вође повешали или их на коље набили