Prosvetni glasnik

ОПШТА ИСТОРИЈА

или им кожу одерали и т. д. Народ пак асирскохалдејски као да није бно подељен на редове, који би бпли јако подвојени, с бољим или горим положајем у друштву, с каквим новластицама или без њих; нрема неограниченом краљу сви су били ронски једнаки. Нешто је само боље стајао свештенички сталеж у Халдеји („халдејци", маги), у кога је била и сва наука халдејска. §43. Вера. — Као и сам народ, п вера је асирсновавилонска била двојаког порекла: верским појмовима туранских староседелаца придружили су семитски дошљаци своја веровања; из стапања и даљег развитка ових разнпх верских појмова створила се доцнија вера асирско-халдејска. Основа гуранској вери је веровање у духове, више и ниже, добре и зле ; они су творци свих | природних појава, свега добра и зла на земљи (земљотреса, ветра, болесги итд.). Највишн духови су богови, међу којима су најглавпији: дух небески Ану , извор свега зла, и земаљски дух Еа, извор свега добра. Нпжи од њих су духови небеских светила и нора, а под овима су остали духови ниже врсте, сви у вечитој борби и покрету, једни да чине добро, многи да чине зло. Из оваког веровања развили су се и верски обреди, који су у главном били молитве и гатања да се зла отклоне (мађије), отуда пак и њихни свештеници, „халдејци", билн су колико свештеницп толпко и гатари (но звездама, спу, лету тица итд.). — Семнтска је пак вера и овде бпла, у главном, обожавање небеских светила (као седишта божанских духова?), нарочито Месеца и Сунца. Временом се из овнх двеју вера створила једна, у којој су богови били с именима и особинама једних или других равијцх божанстава, а поређани по старешинству тако, да је на врху ове божанске јерархије био највиши бог „велики Господ", краљ богова, под именом Илу (од чега Ваб-Илу = врага Илуова — Вавилон) у Вавилону, а као Асур у Асирији; нод њим нрво тробоштво (Ану, бог мрака и пакла, Еа, бог знања п живота, и Бел), у коме је главни бог Бел, творац и господар света, старешина свију духова, Господ васељене; још ниже је друго тробогитво : Месец (Син), Сунце (Самас) и АтмосФера (Раману), а за овим иду богови пет планета (Нинип = Сатурп, Мардук = Јупитар , Нергал = Марс, богиња Истар — Венера , Данпца, и Набу = Меркур). Овпх 12 главних богова су представници 12 годишњих месецп и 12 зодијачких знакова. Уз главније богове биле еу богиње с разним именима, међу којима је најзнатнија Белита (Милита), богиња

п рироде и њене илодности, а осем њих и безброј нижих богова, већином опаких духова, на земљи н под земљом; у страховању од ових п умилостивљавању њихном молитвама и врачањем готово је и била вера самога народа — Својим боговима су обично давали облике људско-животињске. Посмртни живот. Појмови о посмргном жиноту као да су им били они које су насдедили од турансвих иредака. »Душе л>удске, но смртн, иду на заиад у земљу мрака, где као сеике лутају и одакле се никад не враћају«. Тамо нема ни награде за добре ни казне за зле; добро и зло иочиње и свршава се на земљи. § 44. Књижевност и науке. — а. Азбука. Сви Месопотамци, као н околни народц (Међани, Персијанци, Јермени) служили су се клинастом азбуком (Сл. 9.) која је порекла туранског а основа јој слоговска. И овој су почеци у сликама ЈЦз> »4 ^ »> -јгСл. 9. Клинаста азбука. пре,1,мета п појмова, које су се поступно иретварале у разне клинасте знаке. б. Књижевност. Новија откопавања по рушевпнама старих халдејскоасирских градовадала су многе доказе, да је стара књижевност месопотамских народа морала бити и великаиразнолика. Нарочитоје у овоме важна, у нинивским развалинама пронађена, Асурбаниаалова књижница, коју чине многи, боље и лоше очувани, четвртастицрепови с клинастим натписима на обема странама, најразличнијег садржаја: верских песама, еиских спевова, астролошких и враџбених записа, астрономских и хронолошких бележака, нека врста граматике, затим иравних, историских и географских списа итд. — Халдејски су маги нарочито обрађивали астрономију и математичке науке: они су знали за сунчану годину од 365% дапа, за зодијак, који су делплп на 360 делова, те је, дакле, и деоба круга на 360° вероватно њихнога порекла; годчну су делилп на 12 месецп а ове на недеље од 7 дана; месечев су пут тако тачно одређивали, да су моглп предсказиваги његова иомрчавања. — Старе мере за тежину, дужину и вредност (новац), које доцније налазимо код Јевреја, Грка и Римљана (за дужипу и површину: паразаиг, стадија, плетрон; затежину и вредност: таланат, мина, сикал) халдејског су порекла а на природној основи (1 вав. таланат = 1 куб. стопи воде обичне топлоте).