Prosvetni glasnik

412

критпка и виблиорраф И ја

од год. 1894. нема о томе нп помена. Овоје језгра из нсторије. Она треба, поред политичког живота, да изнесе и културни живот појединих народа. Зато мислим, да то треба да уђе и у један историјски уџбеник. Овај уџбеник не у нозпаје ученика са друштвеним и културним животом старих Римљана. А ово је неопходно за даље схваћање и разумеваље Историје и њених појава. Ако ученик претходно не научи у Историји Рима постанак и постепени развитак друштвених и правних установа, остаће му нејасаа постанак Феудализма и Феудалних установа, па и постанак многих и многнх модерних грађанских, правних и друштвених установа. У једном уџбенику све се то може постићи, а да се материјал не иагомила и да се ученици не преоптерете. Треба смањити једном више од пола историју ратовања и проливања крви, а обратити већу пажњу на проучавање културе и на постанак и развитак појединих друштвених установа. Мислим, да би то више користи донело. Као год што Римљане и Римљанке није могла да облагороди она силна крв, што се просипаше у гладијаторским међусобним борбама и у борби са зверовима, затим крв, просута по разним местима, као жртва о свечаностима и т. д., већ развише у њима оне силне страсти, као себичност, бездушност, похотљивост и т. д.; тако исто ни изучавање Историје, кад је ова препуна самих ратова, клања, сеча и борбе, неће облагородити срца наших ученика. По мом мишљењу Историју Рима треба ноделити у три одељка: 1) Рим до републике ; 2) Рим за време републике и 3) Рим за време царева. У првом одељку треба изложити ге^графски преглед Италије, па онда ученике упознати са најстаријим становништвом Италије. Затим прећн на постанак Римапрема данашњим испитивањима. Укратко нрећи традиционалну Историју краљева римских до републике. На крају овога одељка одмах проговорити и о првобитним установама старога Рима, као сгалежи\ Патриције, Клијентии П;_ебеји. Куријска скупштина и њена права за време краљева. Сенлт, његов састав и значај. Краљ и његова права. Римсна вера, верска уређења и установе. Економско стање. Положај аородице. Мушкиње и женскиње. Домаћи живот за владе краљева. Ту такође треба изнети реФорме Сервија Тулија. За овим рећи коју и о књижевности тога времена. После овога треба изнети владу Тарквинија Охологи револуцију од 509. г. У другом одељку треба да се представи Рим за време републике са нолитичког и културног гледишта. Ту треба одмах изнети уређење реаублинанске уараве и то: Консули, њихова права и дужностп. Дикта-

тура и диктатори. Сенат и његов састав, права и дужности сената. Курнјска скушптина за време реиублике. Центуријске скупштине. Изборна и законодавна власт центуријске скупштине. Патриције и нлебеји за време републике. Борба између ова два сталежа, и тековина појединих права и установа за плебеје. Имовниодноси за времс републике. Поједини предлози и борба око имаовине земље. Породица патрициЈСка и плебејска и нзједначење тих породица. Писани закони. Војска за време ренублике и њена организација. Вера за време републике. Наука и ФилосоФија. Литература за време републпке и.т.д. Ове установе и ова уређоња мењале су се а било је и реФорама и реФорматора као за времс браће Граха, за време Марије и Суле, када се република клонила паду своме. Исто тако треба изложити и историју римских царева. Мислим да би такво изучавање Историје донело више користи и ђацима и науци, но што је то било до сад. Као резултат из свега овога изводим, да је овај уџбеник и за Историју Рима сасвим неуаотребљив за наше школе. Да пређемо на Историју средњих векова. Чим се погледа обим, који обухвата овај део Историје, одмах ће се видети да је два и ио иута већи, но целокупна Историја Источних народа, Историје Грчке и Историје Рима. Опа обухвата пуне две стотине страна овога уџбеника. И овом делу, с м алом разликом, могло би се оно исто замерити што и претходним. Али ипак не баш онако. За VI разр. гимназије је одељак до крсташких ратова. Зато ћемо тај део одмах и да прегледамо. Ну ту се можемо помоћи м бити краћи. Одељци: Сеоба народа и проиаст западне римске царевине. — Државе, које основаше Германци. — Византија и Арављани. —- Доба Карловића. — Борба царева с папама, ВелФИ и Гибелипи, остали су непромењенп. Онако, како су изложени у издању од год. 1872., такви су и сада. Има нзмене у толнко, што је језик нешто бољи у овом новом издању, и што су по где где учињене и стилистичке поправке. А по негде је текст краћи но у старом издању. Али зато имамо једну нову главу, које нема у старом издању, а која нас јако занима, а то је: »Државе, које основаше Словени." Још наиред рекао сам да треба нарочиту пажњу обратити Историји Словен. Народа, онако, као што Французи обрађују у својим уџбеницима Историју Романских народа, а Немци Германских. Осим Историје г. Ст. Бошковића (II књ. I део) до сада то нико не учини. Управо ми нисмо ни имали другог уџбеника за средњовековну историју , до књиге Бошковића, Зечевића и Иловајскога. У свима поменутим уџбеницима Историја слов. народа пре-