Prosvetni glasnik

иаука и

ЦАСТАВА

349

додихоцеФадио, а исто тако и жена ; то, што би по теорији наших антрополога ишло у придог, означавадо би потчињеност, нижн степен; шта више казало се, да је додихоцеФадија неких нреступнпка иовратак у примитивно дивљаштво; а како онда, да та иста додихоцефадија иостане знак надмоћности код аристократских кдаса? А мајмуни? јесу ди онп брахицеФади? „Неколико степена више" у мери гдаве придично су мера непотпуна, површна. Брпселци имају у мери главе 77 до 78 и више су долихоцеФали но Пруси са 79; нису ли онц с тога надмашнији „за један степен"? Сардинцн су врдо долихоцеФални са 72,8, Арабљани у Алгиру са 74, Корзиканци са 75,2, Баски шпански са 77,6. Ми не видимо, да им је дугуљатост гдаве била од велике користи. Сар динци су нарочито приметна сиротиња. Шведи репрезентирају најчистију расу скандинавску; и ма како да су паметни, ие владају светом. Разлике дужине и ширине лубапске, које се , као што смо видели, налазе у оисегу свију људских раса и у свима земљама, не могу бити иресудан разлог за надмашност и морални ирогрес. У остадом, мера гдаве може варирати за десет степена и у истој раси: сама за себе , она је недовољан знак. Вндите у детаљу исихолошки опис разних тако званих раса. Нашн антронодози с почетка су допуштали, да се средоземац и Семит тако приближују хиперборејцу (северњаку), да се само у нпјансама разлпкују. Ако су херојскн Омирови Грци били уоиште нлави , који се доказ има, да су дадеко доцније, такође биди пдави и ведики генији Грчке? Јесу ди бида исто такви сви Софокли , Есхидп, Еврипиди, Пиндари, Демостени, Сократи, Пдатони, Аристотелн, Фидијаси? Што се тиче лубање, попрсја великих људи сачувани од старине иоказују нам гдаве свих облика. Сократ, нарочито, јако је брахицеФадан. (Свршиће се)

НАСТАВНИ МЕТОД ВАСПИТНИХ ШКОЛА Критички преглед с гледишта научне педагогике. (Свршетак) Посматрајући разне нредмете у свету, ми надазимо, да се они међу собом раздикују н да ипак имају неких заједннчких особина, да дакде поред општих црта имају н своје специјадне. Сад настаје радња мишљења и ми одвајамо опште црте код више предмета од специјадних и на тај начин стварамо себи појмове. Што више црта има један

појам, тим је он конкретнији, а што мање, тиме се све внше удаљава од конкретне стварности, опнггији је и апстрактнији. Духовна радња, којом из конкретних представа очигдедности постају опште нредставе нди појмови, то је аистракција, Апстракцпја је могућна само на основу очигдедности, јер без ове су појмовн празни. Понеко мисди, да су појмовн и без очигдедности могућнп, ну тоје само привидно. Сдедује ли наставник у свом раду оваквом схватању — а то у нас скоро но правилу не бива — онда ће ученпци при учењу увек имати интереса а тнме ће им јачати и воља, јер је ово природни пут за добивање знања. Удаљује ли се пак наставник од овога, тим је све више иенриродности у његовом раду, ученици немају никаквог интереса, већ све што раде, раде усиљено а тиме сдаби воља те прематоме не може ни бити говора о васпитању. Привремено се и могу иостићи неки извесни резудтати, ади то је само тренутно а знање је сасвим непостојано. Миунанред знамо, да ће нам многи — а који мање познају наше школске прилпке — пребацити, да ми претерујемо. Ну, нас то неће ни најмање збунити, јер поред јасних Факата као доказ коректности нашег уверења и суђења служп нам и та околност: да је пре кратког времена и сам бивши министар просвете, Андра Николић, раснксао стечај за најбољу расправу: „како да се осигура од заборава знање, које дају наше основне школе?*. Овим је са највцшег места иотврђено, што н мп овде тврдимо. Да смо имали права, да то питање расирављамо онда, као и времена зато, ми бисмо били одговорнлн на то питање овим редовима о наставном методу. Ми тврдимо овим, да је грдна бесмислица, када се ученицима пружају готовн појмови и већ систематисано знање, кад се зна, да је то сасвим неприродан иут и да од тога не може бити стварне добити, јер „систем има само за оног вредности, који га је створио својим трудом и у коме је постао", рекао је немачки педагог. Сад је јасно како су погрешни путови, којима се код нас иде у предавањима појединих наставних предмета, где се прво утврђују и.звесне деФИниције, правила и закони, па тек онда се надовезују по неколико примера, којп треба да објасне оно прво. Међутнм се не води рачуна о оној мудрој изрецн, „да ничег није у разуму, што нпје било претходно у чудпма." „Прва знања нису оншти ставови п апстрактни појмови, већ поједини чудни утисци", рекао је Џон «1ок.