Prosvetni glasnik

354

НАСТАВНИ МЕТОД ИАСНИТНИХ ШКОДА

моии у свему, иоред свега нашег труда, остају само идеал, коме се — како је рекао Цилер — можемо ириблшкавати. Ииак зато, и ако ми, на основу иашег наставног метода, не можемо постићи праве логичке појмове, анстракција је могућна и ње треба да буде при учењу, у колико се иредставе, које обележавају заједничке црте, одвајају и међу собом удружују од представа, које обележавају посебне прте. Ми зато и смемо слободпо рећи: „напретка у настави по уџбеницима не може бити нп на који начпн, нити но катихизису, граматици, исторпјским табелама, пити по ма каквом уџбеипку из псторије, геограФпје плп природнпх наука. Уџбеници морају иостати иа ступњу система и то па оспову духовног рада сампх ученика." (Цидер) 5. Примена. Када се постигну резултати на ступњу система? како смо то издожили, опда је завршен и психичкп ироцес учења. Ну , ииак зато настаЈе питање: да ли је тпме настава све учинпла што се од ње тражи? И пема сумње одговор на то мора битн: да бар васпитна настава сем тога има још нешто да урадп. Ово не сме никог изненадити, јер ми смо раније казали, да није знање само оно но чему се цени вредност човека. Па кад је тако, онда се не можемо ни задовољитп само тпме, да ученицц стекну нзвесне појмове, било пспхолошке нли логпчке и да тиме задобпју извесни ступањ умног образовања. „Човека не треба ценити ио ономе што зна, већ по ономе што разуме.'* Ученпк треба да научп и ирименити своје знање у животу у практичном раду, јер без тога је знање мртав капитал без нрнплода. Отуда научна Педагогика осим пзложена четири ступња у процесу учења узима још и пети ступањ „примене", којој је циљ да се стечено знање уме у жпвоту и нрименити. Ово је потребно ради практпчне прпмене, где се тек правилно развија и воља а тиме и морални карактер. На стуињу црпмене ученици се вежбају у задобивеном знању и то на разне начане, а не само онако, како су до њега дошлп. Овде се иде не само од конкретног ка апстрактном, већ и од апстрактног ка копкретном, и то у свима појединостима. Овпм знање ностаје далеко спгурнпје Овде се врло згодно могу употребити као помоћна средства п нарочито удешене практичне књижице из појединпх наука. Кад су ученпци схватили поједине појмове, правила и законе, онп треба да их умеју после на разне начпне довести у везу , да образују и

нове редове. Овпм ће се стећи н извеспа лакоћа и окретност да их доцније примене у свом практичном животу. Без овога знање нема вредности, а настава која и ово носледње не да, није васнитна настава. Осим овога, овим се потпуно п правилно остварују и захтеви државне Педагогике и свих оних, који траже да школа служи животу а то и ми хоћемо — и да ученнцима даје практична знања, која ће пм доцније у животу требати. Ми дакле полазимо са идеадног гледишта п тражпмо да школе образују моралне карактере, пскључујући свакп еудемопизам; тражимо да ученици стекну извесно зпање, које ће им у жпвоту у њпховом практпчпом раду бнти средство за онај гдавни цпљ, јер карактер се огледа и цени само у раду. Подазећп дакле са другог, дадеко узвишенијег гледпшта, ми смо се сусрели са захтевима државне Педагогике и тиме показади како треба разумети наше речп — да п ми знање не нодцењујемо. Само ово па је довољан доказ, да наши захтеви нису голе аистракцнје, које се не могу остварити, како се то обичио замера научној Педагогици, п да се на овај начнн не осврће на прозу живота, која не допушта да се много идеадпше. Напротив, кад бпсмо хтели да се удалимо од наше гдавне ствари, могли бнсмо брзо и дако доказатп, да баш наши противницп усдед свог једностраног и уског схватања уопште неће да служе животу, који у осталом осим прозе има и пуно појезије, само ако човек нема нред очима једино животињскп нагон и животпњске иотребе. Ну, да се вратимо на наш предмет. Када су ученици постади сигурни у своме знању, када су стекли извесну лакоћу н окретпост, они ће тежити да своје знање прпмене н на нове предмете, којп нису раније обрађивани. Ово ће и бити најбољи доказ, да су код ученика створени интереси. А где су интереси, ту једпно и може бити развпјања и јачања воље п моралног карактера, као што смо то раније наговестпди. Ученик је стекао извесно знање из природних наука, а при томе правилним наставнпм методом створени су му и интереси за природу, и он ^е и даље испптује п проучава, додази до нових појмова, које са ранпјим доводи у везу. Љегов умни хоризонат све впше се проширује п то правидно и систематски. Извесне догађаје у друштву и даљем изучавању Историје он подвргава етичком суђењу, ствара себи и даље етичке појмове и утвр^ује правила и законе, којн ће га руководпти у његовом раду у животу. Овако радн ученик уонште код сваког новог предмета, на ма из које обдасти наука, само ако се у настави радпдо нравидно.