Prosvetni glasnik

ПРОСВЕТТТИ КОВЧЕЖЖЋ

367

уштеђено српеким ђацима. Не треба заборављати да то исто чека и оне младиће који уживају потпору од српске државе. Вечио мољакало — то је Србин у Петрограду. „Госнодине, ми имамо доста своје сиротиње која се глађу пати, па зар није грех помагати туђу?" рекао ми је један журналист руски, човек трезвених погледа. Тако мисле многи, врло многи. Нек сиротиња наша остане међу нама. * * * Пролазим иоред Тавридске ваште, некадашњег добра зиаменитог љубимца Катаринина, кнеза Потемкипа. Моп соепг! топ ћјјои! писала је она њему. То вам је красан забран, један од највећнх у Петрограду. Простота широких поља његових, онерважених шумарцима и редовима висока дрвећа, красно, велпко језеро, пред дворцем разливено, и бујпо зеленпло но обалама гатова његових — пружају оку ретку насладу. Било шго је у страни, било из других разлога, Петрограђани слабо нохађају тај лепи парк , сличан великим парковима енглееким. Зато је он двоструко пријатан. Кад вам додија гурање у Летњој Башти, дођите овамо. 'Гу је тишина. У травни веленац уткала природа на стотине шарених цветића боје отворене, око вас море зеленила, над вама чисто азурно небо, „пуно мира и благодети божје. а Зимћ ту мора да је још лепше. На језеру тоциљају се чланови царске породице, Зато је забран само лети отворен. Снег почиње копнети, у ваздуху мирише иролеће. Три возача возе дрва па јаким коњима. Саонице претоварене, комађе кратко исечено, па често нспада. Возачи нешто виде и поткупљају, а, богме, много и не виде. Два малишана навадила се на дрва, па грабе парчад, чим које испадне. — Како те није срамота красти ? довикнух оном у топлом кожушчићу, у дугачким сукненим ваљцима на ногама. — Ми имамо државни огрев, па што да крадем! — Па што онај други краде? запитах га, указујући прстом на друга његова, сићушно бледо створење, траљаво одевено. — Они немају државног огрева, па зато и краде, одговори ми он најневиније. Једап је, без сумње, био син каквог покућара у којој државној згради, а други неког пијанца занатлнјс или сироте праље из те улнце. Радован Кошутић

РАЗНИ ЗАПИСИ

Канал излеђу Северног и Источног Мора. — Круина је то ствар, кад сами људи своју плансту моправљају. Наша општа кућа — Земља већ је од нрироде богата препрекама за саобраћај од сваке руке. Њих треба уклањати — наравно, у колико се може. Садашње поколење доживело је да види иробијен онај језичац, онај земљоуз између Африке и Азије — Сујески канал —, а осим тога видело је и грдан полет европске поморске трговине на далеком Истоку, те оно зна, да је и довршење оне везе између Тихога Океана и Атланскога у Средњој Америци — Панамски канал само питање времена и новца, дакле нешто одиста остварљиво. Овога лета и то месеца јуна, иредаје се саобра/1ају канал између Севернога (Немачког) и Источнога (Балтичког) Мора, који се, ио краткоћи пута, не може упоредити са Сујеским каналом, али га у техничкој изради надмаша. Па и у хуманитарноме обзиру претиче га, јер јс уштеда људскога здравља и живота, овде при изради северног каиала, много знатнија. Кад овај прокоп проради, отпашће за све лађе, које буду хтеле бродити из Севернога Мора у Источно или обратно, вожњакроз опасни Скагерак, у који обале Јитланда. пружају своје спрудове и далеко и дубоко. Редовно сваке годипе пропадају с тога тамо око стотину лађа и до пет стотина људи. А уираво толико спашће се употребом северно-источног морског канала, а уз то још и сума од 10 милијуна марака, колико је до сада сваке године заједно с бродовима пропадало у Скагераку а то баш није на одмет! Све лађе, које из Агланскога Океана и из Енглеске понајвише до Њукастла долазе, па онда оне из Емдена и Бремен а, као и оне иа северне Француске, Белгије и Холандије — све ће оне пролазити кроз овај нови прокоп, кад год буду полазиле за пристаништа Источнога Мора, као и за ботниски и фински залив. На томе путу, оне су све мањој опасности изложене, но кад обилазе око предгорја Скаген-а, и, што је главно, имају зпатне уштеде и у времену и у новцу, односно угљу. Од Њукастла, пут је за Источно Море кроз прокоп краћи за 107 морских миља од онога кроз Сунд. Од Хул- а удаљен је 109 морских миља; од Лондона и Атланског Океана, од француских, белгиских и холандијских пристаништа 236—239 мор. миља; од ушћа реке Емса 283, од ушћа Везера 323, а од Хамбурга 425 мор. миља. Ово ће много рећи, нарочито за саобраћај од 35.000 бродова (са 20,000.000 тона), које сада