Prosvetni glasnik

386

пспхологпја народа ii дптропологпја

мањасте и брахи-плаве , сем малог броја тппова произведених верно типовима орпгпналним. Крајњп резултат, у току векова, јесте скоро подједнако распростирање боја између разних облика лубање. Колињон је констатовао то на регрутима департмана Кот-ди-нор; Амон нарегрутима в. херцештва баденског. Плаве очи и плаве власи старих Германа одржалп су се код Баденаца, док је долихоцефалпја сасвим готово ишчезла. Једна раса има, како је Колпњон зове, карактера снажних и остајних, које она, под свима скоро прпликама, на чак и најудаљенпјпм (као што су на пр. плаве очи код јужннх раса) тежи да иренесе на своје „мелезе"; а пма опет карактера слабих, који се дају лако збрисати при укрштању. Какав каракгер, којп се често срета, може међутим бити само случајан или дометнут, као што плаве очп не доказују, да је и глава долихоцеФалопдна. Боја може да се одржава, док се облик лубање мења. Исто тако вероватно је, да особеност мождане структуре, за коју су везане наследне психичче особине, теже, услед многобројних укрштања, да се раздруже од дужпне лубањске и да се разделе на разне лубањске облике, као и на разне боје очпју и вдаси. Све што би се као врло вероватно могло рећи о укрштању, то је: да напр. отац са доста интелигенције но без издржљивости, и мати веома издржљива, а са мало интелигенције, могу имати изгледа, да ће им деца бити којег од следећа четпрп тппа: 1., репродукције очеве, 2., репродукцпје мајчпне, 3., интелпгенција и издржљпвост уједињенп, услед чега је оспгуран успех, 4., мало пнтелпгенцпје и мало издржљивости, тнп одређен за неуспех и за коначно угиауће. Да у нашем савременом друштву пма доста | људи норемећених у својој прпродности, мп то нећемо порицати. Има ли их више но некад ? Ма то пе знамо. То пак, што је извесно јесте, да су далеко мање крпви физички узроци овога поремећења, као укрштања Келта и Германаца, него што је све веће ширење алкохолизма (прекомерног пијења) и других болештина, злоупотреба дувана, становање по варошима, недостатак добре хигијене, седећи живот, преоптерећење у учењуит. д.; тек главни су узроци моралнп: борба и суиротност идеја, осеАања, верска веровања и неверовања, иолитичке и социјалне теорије, расиуштеност гитамие, иорнографија, дражење сваке руке, и т. д. Мера главе нема везе ни с једнам од ових зала. Као лек нам се предлаже, ио теорији Галтоновој и Декандоловој, „аријанска алијанспја." Аријанци и њихови „мелези", вели нам се, једва ако износе тријестак милиона, како у Савезним Држа-

вама (у Амерпци) тако п у Европи; но ова слаба мањпна представља готово сву интелпгентну моћ рода људског. Но кад би она учинпла употребу од својих сила и своје „тппске дрскости", кад би „ап(1ах ЈареИ §еии8" чинпо што му се допада: на Јеврејима видимо пример моћи, којом се једна раса може „свуд прпсуствујући изоловати се", и сачињава један народ станујући у двадесет земаља. У Америци су се ве}> установпла друштва, налик на неку врсту конвенционалне аристократије, која пзбегава сва нечиста укрштања, свако „оскврњење", дајући прве положаје, новчану потпору, мираз личностима што савршенијим, породицама што плоднијим у талентима, то ће рећи, да употребимо термин Галтонов, онпма, који су „најплеменитпји." Ми јако сумњамо у успех нове касте, а сумњамо поглавито у њену корпсност. И ако је појмљпво, да се бели одупиру утапању у црне, п у саме жуте, далеко је мање вероватно и појмљиво, да &е илави долихоцефали, само зато што имају ироблематичну надмоКност лубањске форме и боје власи, моКи обра-зовати цеко човечанство у крилу самог човечанства. У Европи, у средњем веку , отменн редовп зваху сејаФетски, за разлпку од иростога парода, који називаху хамским (по синовима Нојевим: ЈаФету п Хаму). Супротност Аријанаца и Келто-Словена исте је врсте. Сем тога, и ако је укрштање врло удаљених раса, као белпх и црних, у стварц опасно, укрштање блпских варијетета, као што су главе дугуљасте и главе округле, веома је корисно. Сами су ти антрополози били, којп су нас научили, да се највпшп слојеви друштвени, одлични по интелпгенццји и по таленту, брзо псцрпљују, иостају мање плодни, било хотпмично пли нехотпчно, било нехотичном претераном употребом производне (полне) моћп, а мање интелектуалнпх, било деморализацијом, коју чешће повлачи за собом положај срећно привилегисаних, било најпосле неком од оних „регресивних еволуцпја'% које су одвеле толико великих иородица у коначеу блесавост и лудило. То је ресултат, којп је пзнео на сретлост Јакоби, а на којп се, у свом низу мпсли, позвао Густав ле Бон. Надмоћност једнога чула не добива се, врло често , до по цену потчињености, и, без сумње, по цену опадања (дегенерације) другог чула. Допуштајући, да се прегонило у прецењивању опасности од блиског спајања у истој класи или кастп друштвеној , остаје ипак истина, да су се од постања цивилизације извршила безбројна укрштања, да ми сви имамо у својим жилама и крви плавих, и крви црномањастих, и крви германске, и келтске, и средоземске, и да ће та мешавина да се повећава са цивилизацијом,