Prosvetni glasnik

У западној Хрватској уз ријечицу Суглу наишао је пиеац у геолошком иепитивању на појав веома занимив. Према обали Оутле наклбнила се је плоча Цесарградске Горе тако према западу, да на дуљину од Г66 км. имадемо разлику у нивоу слојева 246 м, Овај појав је важан прилог проучавању абисодинамике. Д-р X. X.

64. В-г Ј)гад. (тогјапогчс — КгатЂегдег. Сгео1о§ха §оге затоћогзке 1 гитћегаске. 120. кпј^а Ка(1а ји^об1ау. АкаДетце. 2а^гећ. 1894. 82 а1;гашса. Критичпа ова радња, која је веома лијепом, у Загребу израђеном картом илустрована, јесте кано и горе споменута расправа истог писца одломак ие опће геологије Хрватске, коју писац спрема. Литерарни пријеглед показује, да је о овом предјелу веома мало писано, а што је писано, мало вриједи. На старије податке Б. 8ки'-а у ВепсМ иђег Ље ^ео1о^18сће ГЈћегзЈсћкз-АаГпаћше 1т ш1Шегеп ТћеПе Огоа^епз. Јаћгћисћ 4. к. к. ^еоГ ЕеЈсћбапзГаК;. ТУЈеп 1868. не смијемо се више посље Горјановићеве радње ослонити. Ва геограша је цијела радња од ваашости, ну особито имадемо писцу захвалити, што он и оро и хидрограФији овог краја носвећује велику пажњу те и приноси њеке исправке нашој војној карти. Писац редомице расправља: 1. Оро и хидрограоију, 2. ТопограФију, 3. СтратиграФују, 4. Тектонику, 5. Петрограоију, 6. Палеонтологију, и у посебном одсјеку корисне руде и топла врела.

* Д-р X. X.

65. 5. СгеШ. РгПо§ рогпауапји 1;еге1јагпе Гогтасце и Нгуа^вкој. ХавГауш Ујеашк кпј. ТП. р. 28—26. Загреб 1894. 66. Ј. Тог\>аг. Рп1о§ пакип кИта1;8к1т 0(1по8ај1та. Кл.Ј1§а 111. Еа«1а ји§'081ау. Ака<1еппје. 2а^гећ. 1892. Радња се бави преко свог наслова мијеном поднебја Европе у задњим годинама а затим графички предочује пријеглед топлине, зрачног тлака и оборина одг. 1870—91. Резултат, што га писац извађа из ових 21 годишњих опажања јест за Загреб:

Средња топлота тлак Зими Г02° С 750-05" Прољећу 1Г20° „ 746*70 Љети 21-20° „ 746-80 Јесени 10-80° „ 749-02

обориие 165-5 тт 218-4 „ 263-8 „ 267-7 „

Торбар је сакупио опсежну грађу, која нам нодаје по први пут поузданих података за климатологију наших крајева. Д-р X. X. 67. А те1;еого1о§1а1 ев Го1<Ме1еје88е§1 т. Мг. когропИ т1;еге1; еукопууеГ — Јаћгћисћег 4ег кош§1. ип^. СепкаГАпвиИ; Гиг МеГеого1о§;1е и. ЕпМа^пеУатиа. ОШсГеПе РићНсаМоп XX. 1890. ВиЛаребГ 1893. вел. 4° 176. XXI. 1891. ВиДарезћ 1894. в. 4° 180. стр. Овај часонис, „но међународном обрасцу" уређен, даје за наш Преглед у толико занимивих ствари, у колико се и у Славонији и Хрватској налази неколико станица, о којима су овде публиковане белешке. Ево тих станица.

сб 8

оЗ М" н и ф са »

ф м «

к в о

св р* Н

чг> ф Рч

ф © О V© ф л Рн

св м св ео «

н сЗ « о «

в М м ф н к

л св И о

ф «к 0

м ф

н о

о м «

; е

р-1

со

ГеограФска дужина ....

3207'

32021'

32034'

32022'

3302'

33055'

33039'

33037'

33043'

3406»

34013'

34О30'

35046'

36°20'

3703'

38019'

„ ширина ....

45019'

45010'

45О0'

45019'

44035'

45025'

45049'

45054'

46013'

46023'

4602'

45054'

45029'

45033'

45013'

44052'

Над морем

762

568

163

953

262

170

146

139

100?

132

За нека места израчуната је из последње дее деценије средња температура за сваки месец и за целу годину и то не непосредно по забележеним проматрањима, већ по израчунатој правој вредностп. У оним другим сгупцима следе одмах и диФеренције за исга места, а за назначене две године.

ГЕОГР. ЛИТЕР. 0 БАЛКАН, ПОЛУОСТРВУ