Prosvetni glasnik
54
просветнп ковчежпћ
кота свога, и нри свем том био је још сиажан, активан проФесор на университету и директор славнога Фисполошкога института, који је он и основао. Школе је учио у Берднну. Ступивши, 1887, на университет, сдушао је две године нредмете природњачке и ФидосоФске. Но доцније се но савету чукенога проФесора Јов. Мидера, ода медицинским студијама и, 1843, буде произведен за доктора медицине, и стуни као асистенат у Ј. Мидера, славиога анатома. Од сада су радпли заједнички. Но Ди-Боа Гајмонд .је све кише наклоности показивао фисНолошким сгудијама. Место дотадањега мншљења, да процесе у телу животињском креће пека особита „животна моћ" (ћећепккгаД), Ди-Воа Рајмонд стаде да се бави мишљу: да и ту вдадају оне исге сиде природне, које и у другим појавама нриродним и да и ту нема ничега неприроднога, Ову мисао он је и опитима утврђивао све више. Оким онитима он је толико унапредио Фисиологију, да сс она одвоји од Анатомије као катедра за себе и ноднгне ннс.титут свој. Од 1846 до 1855 Ди-Боа Рајмонд је био ириватан доценат, а те године постане редован нроФесор на уннверситету и директор већ у велико разгранатога Фисиолошкога института. А на четири године пре овога постао је чдан Академије природних наука, којој је био и секретар. Рад овога великога човека кретао се у два нравца: научни, на университету, институту и Академијн, и нолемпчки, у јавности, у распракама и јавнпм предавањима. И у једном и у другом одликовао се оштрином суда и јасношћу у исказивању. Највећи ириродњак, који је све нриродне иојаве хтео да сведе на механичке законе, ои је, као фплософ , опет доказивао, противу Хекеда, да нашему сазнавању има граннца, да мн можемо сазнати само оно, за шта пмамо чула и онолико колико нам она могу дати обавештаја о спољноме свету. Велики јенскп природњак Ернест Хекед, проповедајућн бескрајии прогрес, ткрдио је на против, да, и ако не знамо данас, доћи ће време када ћемо сазнатн за најскривеније тајне нриродне и објаснити све појаве, и биолошке и психолошке и етичке, обичним механичким законима. Око овога се био повер _јаЈ «гаг-еиор, у којемус једне и с друге стране пало прилично опорих речи. Према Хекеловоме тврђењу „ВсГепт«", Ди-Боа Рајмонд је истицао сво.је Ддпогапиш" н Д^ногаШтиз", 1 Колико нам је познато, на наш језик преведена је од Е. Ди-Воа Рајмонда само расправа
1 »Зснлшм« аначи: анамо (сие), а Д&догатив" и »Т^погаћјтцб": нвтн анамо, нити ћемо знати (све)« .
ЈЈеЂег Ме ЈЈеЂипд, о вежбању и штамнана је у овоме листу за 1885 годину, а превео је данашњи уредник његов. Университет берлински губи у њему једнога најјачега научнпка и највиђенијега чдана. скога. а наука свога одличнога преставника. Ј. м.
ПРОСВЕТНИ ДОБРОТВОРИ Управа Срп. Пољоприв. Друштва послала је осн. школи у Дапову 10 комада књига „Уиотреба ирашача" с тим, да се њима награде добри ученици о год. исииту. * Г-ђа Милева Миливојевићка. из Крагујевца, дада јо 100 динара „Фонду за иотпомагање сиромашних ученица краг. В. Ж>. Шк." и тимеуписала своју покојну кћер Ружицу за чдана добротвора. * Г. Василије Љубисављевић, капетан II кдасе. из Ниша наредио је: да се његово имање у седу Рудовцима, окр. подун., пзда нод кирију и добикени новац уиотреби на издржавање шкоде рудовачке. * Г. Ј. Миодраговић, проФ. Учит. Шкоде, предао је министарству просвете и црквених посдоке по 23 комада својпх књига: „ Најобичније грешке у наетави и ваеиитању школекоме " и „Ду% наетаве и васиитања у Србпји у Шчегку иоеледње четврти деветнаеетога века ", да се пошаљу књижницама свих средњих завода у Србијн. * Г. Милорад Ив. Протић, скештеник у Каменици (ваљ.) иокдонио је шкоди комирићској у окр. нодринском 17 комада разних књига. % Г. Илија Ђоковић, дрв. трговац из Скеде, покдонно је 10 к. Галебове Стене , за дар добрим ученицима шкоде у истом месту. \ * Г. Милован Костић, шсф жедезничке станице у Београду послао је иреко мпнпстарстка проскете 18 комада разних књига на дар добрпм ученицима основне школе у Краљеву. Г. Гаја Дабић. писар среза мачванског покдонио је школи табановићској у истом срезу 1 к. Галебове Стене. * Свима овим дародавцима изјављује се срдачна захвадност. —»*<— —