Prosvetni glasnik

38

КОВЧЕЖИЋ

291

Писменост у Француској. Од 244.000 регрута, 1894 године, у француској војсци било је 19.000 људи који нису знали ни читати ни писати; а 1895. године од 224.000 људи 16.000: дотле је у Немачкој од 250.000 регрута било само 546 људи, којп нпсу били школскп образованп. »Б. В«. - • л;< 5 Д- в. г>. БГколе у Француској. У петој свесци статистичког извештаја, коју је издало француско мииистаулво просвете, налазе се ови подаци о основној настави за 1891 — 92 школску годину : Становништво Француске износило је те године 38.343.192 душе, а уз то Алжир 4,124.732 душе. Број деце за школу способне од 6 — 13 година износио је у Француској 4,663.671 (2,335.214 мушких, 2,328.457 женске), а у Алжиру 604.438. Основиа настава даје се : 1. у забавиштима (есо1ез та^егпеИез), које морају имати сва места, што имају преко 2.000 становника; 2. у редовнгш нижим оеновним школама (есо1ез рптаи - ез е1етеп1ап-ез); 3. у вишим основним гаколама (есо1ез ргттгез бирегхеигез). — Број првнх беше 5.411 (2603 јавне и 2808 ириватних) ; број других 82.533 (67.262 јавне, 15.271 нриватна), ту је урачунато н 6708 основних школа, које издржавају црквене власти ; тако исто урачунате су н 302 внше основне школе. Јавне основне школе имале су 1891 године 62.232 своје школске зграде. 71% има једноразредних школа (48.203); дворазредних 12.169; троразредних 3611; четвороразредних 1483; петоразредних 669; шесторазредних 51; седморазредних 245; осморазредних и вишеразредних 361. У забавшптима предаваху 8753 учитељице; у основним школмма.било је свега 146.674 иаставника. Од ових је било 142 учитеља и 3267 учитељица без педагошког пспита. Бројеви овпх последњих смањују се сваке године, јер по закону од 1880. године, све учитељице које су старије од 35 година морају дати оставке. — Тада беше у Француској 87 мушких учитељских школа, са 3878 принравника и 85 женских учитељских школа са 3707 приправница. У мушким учитељским школама било је: 87 унравитеља, 37 економа, 413 професора и 353 помоћника; у женскнм учитељским школама било је: 85 управитељица, 36 економа, 361 редовна наставнпца, 219 помоћника н помоћница. — Школски надзор вршили су: 6 главних пнспектора, 4 главне надзорнпце забавишта 90 надзорнпка академија и 455 надзорника основне наставе. Просечно је похођење у забавиштима 706.579; у основним школамњ : 5,556.470 (дечака 2,805.849, девојчица 2,750. 621). Овај се број овако делп: I 4,282.183 у јавним тколама ?}«500.4оО \ -« 00>"7 ( 1,27о.Ж7 у приватним школама . 31900.977 у школама које држава издржава ' \ 1,655.493 у школама које цркве издржавају. П1то су ови бројеви већи од броја деце способне за школу, објашњава се тиме, што многи ђаци улазе у школу пре 6. године живота, а остају у њој после своје 13. године живота. Ђачкпх библиотека било је (1892 г.) 39.645 са 4,858.120 свезака; учитељских библиотека 2.861 са 1,006.421 свеском (а поаајмљивања је било 6,862.350). Осим тога постоји једна покретна библиотека, која

је у вози са исдаготким музејем у Паризу. Њен јо циљ, да олакша учитељима и учитељицама спремање за разне испите. Каталог се шаље еваком бесплатно. 1891 године, њих 1192 читаоца узела су 14.923 свеске. Школских штедионица било је (1892. г.): 19.826 са 419.896 књижица, у којо је било уложено 12,945.258 динара. Штедионпце за узајамно иотпомагање учитеља (зосШез (1е зесоигз ти!ио1 Лез тзИ1и1еиг8 е( тзШиШсез) имале су (1892. г.) 46.643 члана са каииталом од 7,112.258 дииара. — Школе за осуђенике имале су (1890. г.) 10.420 мушких осуђеника, од којих су 20% били неиисменн, 14°/ 0 умели су само да читају, 30% умели су да читају и пишу, 26% умели су да чнтају, пишу и рачунају н 9%, имали су потпупо школско образовањс; од женских осуђепика бнло је 35% неписмених. Трошкови за осиовиу школу износили су за 1892. годину: 186,306.077 динара. Од тога даје држава 125,962.989 динара из државне, а општине 60,343.088 динара из својих каса. — Од 1885 — 1893 годипе издала је Француска 170,654.171 динар па грађење основних школа (оиштине 90,048.843, департмани 6,499.878, а држава 68,105.450 динара). — За учитељске школе издато је од 1879 — 1893 год.: 51,698.602 динара (држава 19,390.033, денартмани 30,448.657, општине 1,649.912). * * * У свпма француеким колонијама било је 1892. годипе 102.113 ђака. * * * На париским университетима било је 1893 — 94. школске године; у нротестанском богословском факултету 52 студента (41 Француз, 8 ТПвајцараца и но један Холанђанин, Данац, Шиањолац); у правничком факултету било је 3.248 слушалаца (мођу њима пз странпх земаља: Енглеске 2, Белгпје 1, Швајцарске 4, Немачке 3, Аустро-Угарске 2, Португалије 1, Италнје 1, Грчке 17, Србије 12, Румуније 54, Турске 15, Русије 7, Индо-Кине 1, Египта 56, Хаита 7, Доминга 1, централне Америке 3, Америчких Сједињених Држава 2, шпанске јужне Америке 3). Велики број египатских студоната у Паризу објашњава се тнме, што у Каиру има једна правничка школа, која стојп под заштитом француске владе, и чијп ђаци имају ирава да полажу исиите пред француском факултетском комиспјом. Овим уређењем много се појачава француски утицај у Египту. — У медицинском факултету било је 5.144 студента, и то 4.067 Француза (међу њима 26 женских) , а 1.002 странца (833 мушка и 169 женсвих). Странци су већином Руси (202), Турци (140), Румуни (120). — У природно-математичком одсеку философског факултета, био је 581 слушалац (међу њима 55странаца: 41 мушки, 14 женскнх) и 15 Францускиња. У историјско-филолошком одсеку бпло је 1.584 слушаоца, а међу њима 195 Францускиња. Странаца у овом факултету има из : МУШКИХ ЖЕНСКИХ Енглеске 13 2 Данске 3 Белгије 2 Луксембурга 1 Швајцарске 14 1 ★