Prosvetni glasnik
252
школоки лктомио
Учоника рођеиих у Краљевини Србији бидо је по занимању ]>одитељском од
I
1893. г
О Д И Н Е
1898
. Г 0 д и
11 Е
1
сЗ н м <х» Ен
сЗ М м № Р5
сЗ М М М М сЗ
оЗ М сЗ М
занатлија
сЗ « м м < сЗ & о
сЗ (8 сЗ М м сЗ
сЗ М м М о
сЗ Ј4 М м
наставника
03 М сЗ
.сЗ 'м 9
сЗ & м М ■з сЗ Р,
сЗ (6 <3 м м с«
о> м о
м м р
о оЗ М
Рч Рч е
а о со
>> о
5 Ф РР о
о м м
• о с-1 Ен
сЗ м сЗ сд
о
р-1 о
со Рн
У
гимназијама
13
38
5
37
16
14
б
10
13
37
12
42
12
31
1
15
У
реадкама ......
1
2
1
4
2
3
1
2
1
5
2
3
2
2
2
2
у опште • • •
14
40
6
41
18
17
7
12
14
42
14
45.
14
33
3
17
II р
о
Ц Е
н
а т
У
гимназијама
9-35
27-34
3-60
26-61
11-51
10 08
4*32
7-19
7*98
22-70
7-36' 25-77
7-36
19-02
0-61
9-20
у
реалкама
6-25
12*50
6-25
25-00
12-50
17-75
6*25
12-50
5*26
26*31
10-53
15-78
10-53
10-53
10-53
10-53
у опште • • •
903
25-81
3-87
2645
11-61
10 97
Ф52
7-74
7-69
2308
7-69
24-73
7-69
1813
1-65
9-34
У гимпазијама најннше је било 1893. год. нринраиника од родитеља. чиновника, одмах за тим од трговаца; а годипе 1898. пајнише је било трговачких синова, за тим чиновпнчких. У реалкама 1893. године највише је бндо трговачких синова, а 1898. чиновничких. У ошгие матураната и 1893. и 1898. годпне највпше јо било трговачких и чиновничких синова, а најмањс годнне 1893. иаставничких синова а годиие 1898. служитељских.
На сто матураната трговачких с нпх у Краљевшш Србији, долазило родитеља осталих занммања 1893. год. у гпмиазијама • • • • 276 у реалкама ..... ;;оо у опште ■ • ■ 278
ннова, рођеје сипова од Ј898. год. 288 533 304 р- п.
Н А У К А И
ХРАНА НДШЕ СЕЉАЧКЕ ДЕЦЕ У 0СН0ВН0Ј ШКОЛИ од д-ра Милана Јовановића-Батута ироФесора ]!слике ПГколе
— »Ко ти је највећи ненријатељ? (< - »Праана торбица 18 . Народиа ииталица. „Бет Уегђгесћег ћа4 (1ог 84аа1; зетеп АпмгаИ ћев^еШ; аоШе е1П ћипдп^ез 8сћи1ктД п1сћ(; аисћ зетеп Ашта14 11пс1еп ?*') ЗопЛегеддег. (Наставак 2 ) III. ОДГОВАРА ДИ ТАЈ САСТАВ ХРАНЕ ПОТРЕБАМА ДЕЧЈЕГ ТЕДА Кад смо већ сазнали хемијски састав хране наше сељачке деце жичког и студеничког среза и одредили, колико се од њених појединих глав') »Злочииду је држава одредила браниоца; зар да га 1 'ладцо ђаче не може наћи?^ Сондврвгер. 2 ) Види свеску за март.
Н А С Т А Б Л
них састојака — дакле од белаичевиае, масти и угљен-хидрата •— у дечје тело прими и тамо асимилује, преостаје нам онда још само да реишмо питање, је ли та количина довољна за нодмиру свих нотреба детињег организма. Другим речима: — одговара ли тај састав хране физиолошким задаћама тога доба. При процени хране у томе правцу одлуЧ Т — к ао што то и саии знате — разне прилике. Кад је гштање о разумиој, (ио храњивој и новчавој вредности) рационалној исхрани, онда се поред састава и сварљивостп саме хране узима у рачун још и поднебље, доба године, пол, доба човечјег живота, обичаји и навике, напоран иосао или мир и беспослица и т. д. Све то (квалитативно и квантитативно) мења иромет материја у телу, а нрема томе онда и потребе његове.- Тако је н. пр. нознато, да се зими више гладни и више једе