Prosvetni glasnik

НАУКА И НАСТАВА

311

да се оспособи да сам стиче знања и да га уме сам и употребити ; и. у погледу моралном : да се васпитаникова савест и воља ојачају тако како ће он у сваки свој посао уносити само чисге побуде и добре намере и да со код њега створи готовост да се покорава земаљским законима као изразу права, да му се усади љубав ка слободи, да се у њему разбуди свост о личној моћп и одговорности и да се у њему развије самопоуздање као последпца његове вере н ноуздања у Бога. (нАСТАВИЋЕ СЕ)

ХРАНА НАШЕ СЕЉАЧКЕ ДЕЦЕ У 0СН0БН0Ј ШКОЛИ од д-ра Мидана Јовановића-Ватута цроФесора Велике Школе — »Ко тијенајиећи непријатељ? ,: — »Празна торбица®. Народна ииталица. „Беш Уег1)гесћег ћа4 Дог 81аа4 8е1пеп АплуаН 1)ез(;е1Н; зоШе сп! ћип^п^ез бсћиПаш! тсћ! аисћ вешеи Ап\уаИ; КиЛсп ?« 1 ) БопДегеддег. (СВРШЕТАК) И још има један узрок, чега ради такав састав хране не може да одговори свима нотребама детињег организма. Зна се, да у природи има две гдавне врсте људске хране : биљне, махом богате угљенхидратима, и животињске, у којој обично преовлађује беланчевипа. Жито и кромпир (кртола) имају н. пр. много скробовине и узимају се као представници угљен-хидрата, а месо, јаја и сир су опет богати беланчевином, те нредстављају ту групу. Према томе излази, да управо ни једна врста хране — сама за себе — не може подмирити све потребе нашега тела, и у њему одржати Физиолошку равнотежу. Једино млеко одговара физиолошким задаћама прве године живота н подмирује их потпунце, а свакој другој врсти храие недостаје кад више, кад мање било овог, било оног потребпог састојка. Ео би н. ир. морао искључиво о кромпиру (кртоли) живети, и из те врсте хране ону меру беланчевине подмирнвати, која му је за дневни, физиолошки потрошак нотребна, тај би морао у тело унети и тамо за то време прера1 ) »Злочиицу је држава одредила браииоца; зар да га гладно ђаче не може наћи?« Соидерегер. пгосввтии гласник 1899. г.

дити преко 6 кгр. — а то је немогућно. Ко би се опет хтео искључиво месом хранити, тај би опу количину угљен-хидрата, која је телу потребна, могао из њега само тако извадити, ако би га дневно по 7 кгр. трошио — а толико меса обични људи никако не подносе. Ако то пренесемо у област нашега питања, онда нам излази овај рачун. Као што напред видесмо, већина (89°/ 0 ) наше школске деце жичког и студеничког среза хранила су се искључиво биљном храном. Више од половине (63°/ 0 ) њих проводило је читав дан о сухом хлебу, а хлеб — и ако је одлична биљна храна — није такога састава, да детету може подмирити оне количиие беланчевине и масти, које оно ирема своме узрасту мора имати. Да подмири ону меру беланчевине, која би му физиолошки требала, морао би појести и асимиловати за 24 сахата ђак: у I. разр, за оних 55 гр. бел. 1134 гр. хлеба * Н. * „ „ 60 „ „ 1237 „ „ „Ш. „ „ „ 62 „ ;; 1278 „ , ;; IV. ;; „ ;; 60 „ ;; 1340 „ Просечно 60 „ 1254 „ „ Да опет подмири ону меру масти, која би му физиолошки неопходно потребна, била, мо-' рао би за 24 сах. појести и асимиловати ђак: I. разр. за оиих 40 гр. масти 1739 гр. хлеба 11. „ „ „ 44 ;; „ 1913 „ „ III. „ „ „ 44'5 ; , ;; 1934 „ „ IV. ;; 45 „ .. 1956 „ ;; Просечно 43ч ;; „ 1885 „ „ Према томе види се, да је у овој храни наше деце сразмерно физиолошкој нотреби најмаш масти, и да би дете између 7. и 12. године морало дневно јести по 1885 гр. кукурузна хлеба. По себи се разуме, да ђаче између 7. и 12. године толику количину кукурузиа хлеба не може ни појести, а камо ли свладатп и физиолошки нрерадити. Оно ће, дакле, и при најиздашгшјим оброцима физиолоппси гладовати, —- т. ј. и најиздашнији оброци сухога хлеба неће му дати онолнко масти, колико његовом телу треба. Али све и кад би било могућно, да ђаче основне школе — навиком — дотера већ дотле, да поднесе па да баш и физиолошки савлада толику масу кукурузног хлеба, те да њом потпунце подмири ону меру масти, која му је за то време потребна, опет се и поред тога истиче друга једна новол,а. У 1885 грама кукурузног

40