Prosvetni glasnik

336

К 0 В Ч Е Ж И Ћ

У прошлој години је Управа Задругина иредузела нешто, што ће у скорој будућности доносити вслике користи Задрузи н у знатној мери иомагати њеној Управи у извршивању опога ведикога задатка, који Задруга има. Управа је закључила ногодбу са Српском Штампаријом у Загребу о штампању п разашиљању Задругиних књига ван Србије. Нрема закљученој погодбп очекивати је, да ће се од сада књпге Задругине у српским крајевима ван Србије тражити у много већем броју, но што је до сада било, и да ће донрети и у она места, куда до сада нису долазиле. У Управи Задругиној било је у прошлој години зпатних промена: Премештајем г. Св. Симића, одласком г. Змаја Ј. Јовановића и остапком г. Љ. Ковачевића и г. У. Благојевића у Управи су у тој години била чотири упражњена места, и Управа се сама нопупила, изабравши за чланопе у Управи : г.г. др. Светолика Радовановића и Богдана Поповића, проФ. Велике Школе; др. Милована Миловановића, пређ. министра и члана добротвора, и Живана Живаповића, државног саветника у пенсији и иређ. члана Задругине Управе. Што Срп. Књижевна Задруга све више стално напредује, као и за сав успех у 1898. годинп, припада заслуга члановима Управе Задругине, вредним и заузпмљивим поверепицима, шшистру нросвете и цркв. послова и митрополиту, пређ. председнику пор. управе Љ. Марковићу и свима другим пријатељима ове установе, који су са своје стране помагали, да Задругине књиге буду што угледније и да се у што већем броју растуре у српскоме народу. Сам народ појмио је значај, који има Српска Књижевна Задруга и обилато је иомаже својим одзивом. У будуће, с правом се можемо надати, овај ће одзив бити још и већи, и наша Књижевна Задруга биће све јача и напреднија. —ч—

ГЛАСОВИ 0 ШКОЛАМА

Шнзоле у Србији КвалиФикације ученитга, који желе ступити у Учитељску ПГколу. — Премаобјашњењу г.министра иросвете и црквеиих послова, а у вези чл. 47. закона о средњим школама, ученици, који желе стуиити у Учитељску Школу, ваља да су свршили четврти разред средње школе и да аоложе нижи течајни исиит. * Гимиазија војводе Милана Обреновића. Скулштина округа ужичког у редовноме сазиву ове године, у пуној својој седници, једногласним решењем донела је одлуку : да се окружна гимназија у вароши

Ужицу од сада назива: „Гимназија Милана Обреновића, војводе српског". Ову одлуку окружне скунштине начелство је сировело госиодину министру просвете с молбом, да се ова одлука усвојп, и г. миаистар решењем својим од 9. априла ове године ПБр. 3437 одобрио је : „да се нрпватна шесторазредна гимназија у Ужнцу од сада назива: „Гимназија Ђојводе Милана ОбреновиАа". 0 овоме одобрењу извештено је и начелство а и Управа гимназије ради знања. * Нове школске зграде у Београду. — У Београду још иемају све јавне школе иодесне, парочито за школу подигнуте зграде. Али наша престоиица и у овоме аравцу почиње напредовати. Поред врло угледних зграда за основне школе у Дунавскомо крају и у Палилули и врло лепе зграде за једно одељење Гимназије Краља Алексаидра I., чине се ирпиремо да се за најкраће време иодигну још две угледне школско зграде : једиа зи, основну школу у савскоме крају, на иростору званом „Тонџијска пијаца" и друга за гимназију на месту званоме /Берманова башта". * Нрограм и правила за учитељске курсеве из ручнога рада у мушкој народпој школи. За принремне курсеве из ручнога рада у мушкој народној школи пронисана су два правила и програм : Нижи курс има нрипремни и главни део. У ирииремпоме делу учи се: резање дрваца и картона; прерада дрвота и шарене хартије и радови ножем. У главноме делу учи се: основи картонаже, плетарства и дрводељства; цртање дотичних модела; основи из теорије и методике ручнога рада и из познавања употребе градива и алата. Нижи курс траје месец дана и по свршетку курса, иолаже се испит. На нижи курс примају се учитељи и учитељице народних школа. Наставници, који сврше овај курс, имају право да предају ручнн рад, у разредима основне мушке школе. Виши курс се дели на практички и теоријски део. У практичноме делу учи се: столарство и плетарство, као главни, картонажа, моталан слојд, као споредни нредмети, и цртање модела и њиховпх делова, уза сва четири предмета. У теоријскоме делу учи се: теорија, методика и историја ручнога рада у народној школд и нознавањо и употреба градива и алата. Виши курс траје 6 недеља и то тако, да на изучавање главних предмета и теријскога дела дођу четири недеље. Према томе свави курзиста може на једноме курсу изучнти само један главни и један сиородни предмет, по избору. На виши курс цримају се учитељи и учптељице народних школа, који су свршили нижн курс. Досадашњи курзисти, које су иоходилп курсеве, нримиће се нрвенствено на внши курс. Они ће по свршеном вишем курсу имати првепство на предавање изучених радова у грађанским школама и право, да могу бити наставници на окружпим курсевима. По свршеноме вишем курсу суделовачи на њему дужии су полагати усмени и практични испит из онога