Prosvetni glasnik

246

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

о своме животу, па све до смрти овога ведикога мислноца и родољуба нашега. Лирске песме Симе Милутинови^а Сарајлије. Београд. Штамиано у Државној Штампарији Ераљевпне Србије, 1899. године. 8° Х1ДТ н 140. Сима Мнлутиновић Сарајлпја је један од највећпх песника наших у почетку овога века, ирвп којп је иочео иевати у народноме духу, па опет је великн број људи у нас, који и доста н радо чнтају, а Симиних песама ннсу ирочитали, већ о њему, као песнику, зна.ју по другима. Зато је баш и бпло на своме месту, да Унрава Српске Ењижевне Задруге пружи задругарима ову Ењпгу Сарајлијпних песама. У овој су књпзи лирске песме Симине, јер је Сима као песнпк и највећи у лирици. Лирпка Симина није једнолика, те су у ову кљигу и ушле: песме о љубавн, песме натриотске п моралне, песме о времену српскога устанка п песме пригодне. Да би читаоци боље разумели Симино певање, уз сваку песму су при дну додана тумачења свпх необичнијих облика и израза н ненознатијих и туђих речи. На крају је и додатак овим тумачењима, у коме су детаљније приказани некоји догађаји и днчностп, о којима лма помена у Симннпм песмама. Пред песмама је повећи предговор, у коме је оцртан живот и рад Сарајлнјпн и карактерисана појезпја његова. Предговор је спремио проф. Андра Гавриловић, а тумачења нроф. Љуба Јовановнћ, тајник Задругин. Приповетке Л. К. ЛазаревиЂа. Свеска друга. Београд. Штамиано у Државној Штамнаријп Ераљевине Србије, 1899. 8°, стр. ХУ1П н 285. У овој књизи, која је 53. ио реду у редовнпм колима књига Српске Ењижевне Задруге, наставља се, управо завршава се прошле године почето штампање приповедака до сада најда-

ровптијега ириповедача нашега Л. Е. Лазаревпћа, у издању Ењпжевне Задруге. У првој свесци ових приповедака, која је штампана нрошде годнне, у седмоме колу књнга Задругиних, биле су све нотнуно довршене нриповетке Лазаревићеве, одкојих су биле све сем једне (Швабице) већ ире тога познате нашим чптаоцима. У овој су пак евесци четпри целе нриповетке, такође већ нознате читаоцима, и седам одломака, који се сад први пут, из Лазпних рукописа, објављују. Од прииоведака, до сада већ штампаних, ове су четири, које не могоше ућп у прву свеску: Вертер, Све ће то народ позлатитн, Ветар п Он зна све. А одломци су, од којнх некоји сами за се чине приличну н лепу целпну, ови: На село, Тешан, Секцнја, Вучко, Ба.баВујка, Стојан н Плинка и Побратимн. Одломцн су нарочито значајни н карактеристични за потпуно проучавање Лазиних приповедака и његова ирнповедачкога развпћа: онп су као некн автибиографски одломци његови, у којпма се открива душа његова и приказује начин његова стварања; то су, као што прнређивач овога нздања Лазиних приповедака у предговору лепо рече, „лнрски излив ретке нежности коју је сам (Лазаревић) бно срећан доживети и прожнветн срцем". Ову је свеску Лазиннх прпповедака, као н прву, спремио за штампу проф. Љуба Јовановић. Слине из сеоског живота. Написао Јанко ЈВеселиновиЛ. Свеска друга. У Београду. Штампано у Државној Штампарији Ераљевпне Србије, 1899. " 8°, 212. Већ смо неколнко пута чули баш од људи, којн со баве српском књигом, како је наш Јанко завршио као приповедат још пре десет година, одмах после друге књнге својих слика из сеоскога живота. Алн како љуто греше н иогрешно суде сви ти, који тако суде и говоре о Јанку п његовим сликама и приповедкама, којпма је последњих