Prosvetni glasnik

РАДЊА ГЛДВНОГА ПРООВЕТНОГА САВЕТА

137

Г<лавном Просветном Савету Писиом својим од 22. марга т. г. СБр. 16., упутио мије Глав. ПросветСавет на иреглед и оцену дело „Земља" од П. Камена д' Алмеиде, које је нревео и за наше школе наменио г. Т. Радивојевић, супленат. Писцу овога реферата познато је ово дело још пре шест година, и од тога времена доживело је оно и треће, исправљено и местимице и донуњено издање. Це .10 дело иодељено је на дванаест глава, у којцма је пзложен сав материјал за физичку географију. У првој глави, на једном листу, говори се о земљи као небесном телу, њеном кретању, годиш. временима и земљописној дужини и ширини. У осталим главама до 10. говори се о свима важнијим физичвим пОјавима, који се дешавају у утроби наше земље, на површнни њеној (копну), мору и ваздухЈ ; а у 11. и 12. глави говори се о распростирању биљиог и животињ. света, и утицају бнља на човека; за тим о човеку, расама људским, њиховом раснрострањењу, антрополошким особииама, језику, образованости и начину цривреде. Еао што се из овога краткога садржаја види, распоред грађе удешен је тако, да му се ништа не може замерити. Што се пак тиче израде појединих иартија, могу рећи, без претеривања, да је мало уџбеника, који би се и у том погледу могли сравнити с овпм делом. Поред тога ово се дело одликује лакоћом и јасношћу у излагању у толикој мери, да, ће и наставнику и ученику изучавање овога предмета ићи без пб муке. Пошто преводилац није у преводу изиео слике, које се у оригиналу находе, то сам мишљења да му се то нарочито напомене. 0 самом преводу могу рећи да је потпуно тачан. По свему, што сам казао о овом делу, моје је мишљење, да се може уиотребити за уџбеник у V р. гим. 19. априла 1900. г. у Београду. Захвалан Савету на поверењу, С. Антонови!., нроФесор Савет је одлучио: да се превод дела „Земља" од Видала де Л.а Блаша и Камена д' Алмеиде може употребити као привремени уџбеник у нашим средњим школама. Г. Антоновићу на име хонорара одређено је 20 дин. Тиме је овај састанак завршен.

771. САСТАНАК 31. шаја 1900. год. Били су : председник : Д-р В. Бакић; потпредседник: Ст . Ловчевић ; редовни чланови : д-р Светолик Радовановић, Мих. Марковић, Ср. Ј. Стојковић, Лука Лазаревић, Милоје Влајић, и професорн : Сава Аитоиовић и д-р Милив. Н. Јоваиовић. За пословођу: Миладии И. Шеварлић. I Прочитан је и прнмљен записник 770. састанка.