Prosvetni glasnik

НАУКА Ц НАСТАВА 3^5

КОМАДОДЕЛА

СРЕДПНА ДЕТА 111Ш

Д Е Т 0 111111

ПРОЛЕЋЕ ЈЕСЕН П1111

3 И М А 111111

ВРЛО Х.1АДНИ ДАНП 111 т

Кошуља

0,72

0.72

1,12

Нрсдук

1.12

1,20

2,50

Ностава од прсдука • • •

—

0,20

Капут

0,84

1,12

1,20

2,50

Ностава од капута • • •

0,20

Горњи капут

—

2,10

5,00

—

Постава од горњег капута

—

0,30

—

Бунда - • •

—

17,00

Чоја (материја) за бунду

—

2,50

Свега • •

1,76

3,36

5,92

11,82

26,02

Ноједине врсте одеда означене су као одело за сред дета, за јесен и пролеће н знму, н одедо за врло хдадне дане. Таблнда показује дебљину материје, како се на труиу носе. Труи је код човека најважнији ре.гулатор за економију тоилоте. Узете дебљине у таблици рачунате су за непосредно поређане материје једно на друго, без бора. Одело треба да је у свнма својим слојевима хомогено (једнородно). Једнородност одела има ту добру страну, да када смо скроз мокри, онн * слојеви који су непосредно до коже најбрже се опет осуше. Она одржава, поред других одличних особина у опште, кожу увек суву, што је за удобност и чување здравља, код одеда од особите важности. Опште познати, давнашаи п посве разумљив је захтев, да се утврђивањем одела на појединим местима а нарочито на зглобовима, не сме изазвати притисак и стезање. Оптидање крвп и радња мшпића прн кретању не сме наилазити ни на какву препреку, а кожа се нигде не сме надраживати. Врат треба да је што слободнији. За капе и шешире најбоље је да су што дакши и отворених боја. У опште се може рећи, да је утврђивање дугачких панталона („хозентрегерима") иреко рамена много боље но утезање тканидама и каишом око појаса.

ОбуЛу треба пре свега, — пе само због анатомског састава ноге, сматрати као један део одеће коже, јер се њоме штити нога од механичких повреда, промене температуре и вдаге, као и од удара каквим иредметом, који бп на њу пао. Најиздржљивија, и према томе најподеснија је, за обућу штављена кожа. На њу влага ман>е утиче но на све друге материје одеда. 1 )

') Б. Мах ЋгЛпег: БеИгаде гиг Нудгепе Аег ТивзЂеТсиИипд. 1897.