Prosvetni glasnik

198

ИРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

задатак Наполеон није уочио. Њему је главно било да угушп слободну реч. С тога је нарочито уперио своје стреле против духовних наука, Ио његову мишљењу је н. пр. књижевност и реторику требало мало учити; то нису никакве науке, стога им није право месго у школи, јер оне боље пристају, као што је то он говорио, у саје ИИегтге. Са тих истих разлога укинуо је Наполеон и универзитете и заменио их Факултетима — одвојеним школама без икакве заједничке организације. Сви ти Факултети су научне школе са практичним задацима. У њима се ученици не упућују у самостална испитивања, испити се, као и у енглеским школама, иолажу по специјалним, ирема потребама либералних проФесија и потребама државне службе, тачно израђеним програматима. У томе погледу су и садашњи Фраицуски Факултети, који су законом од 10. јула 1896. год. спојени у универзитете, потпуно сачували свој стари, првобитни карактер. II кад се само са тога практичног гледишта оцењују Француске велике школе, онда 1>е се оне свакојако морати уврстити у ред најбољпх школа у свету. На како се исиити у главноме крећу око тачно утврђених питања и одговора, то је јасно, да у Француској може и ђак средње памети бити одличан ђак, као што и с друге стране рецептивни таленти могу бити одлични учитељи и проФесори. Данас Французи имају око 20 виших школа, али се у њих сматра као Јаих раз, кад какав човек остави Париз и оде у унл тЈ трашњост земље некуд за проФесора, јер он са организације Факултета може тамо бити само добар учитељ. У Паризу је нешто сасвим друго! У Паризу имају наиме Французи сем Факултета још и ових знаменитих школа п установа: Со11е§'е с1е Ггаисе, 1'Есо1е (1е8 Сћаг1е§, 1'Есо1е Хоппа1е, Мизеиш с1'ћтз1:о1ге паТигеПе, 1'Есо1е (1е8 Наи1ез КДшЈек и т. д. У тим заводима њиховим или се слободно иредају науке, или се ученици уче самосталном испитивању. Стога сви њихови таленти, тежећи: да буду ближе живим изворима науке и иотпуне слободне псповести, радо остају у Паризу. Немачки универзитети. се и у томе разликују од Француских, и ако је на њихову организацију уз болоњску велику школу на ; јвпше утицала организација старог иарпског универзитета. 1 ) За данашње немачке универзитете може се рећи ово: они су сачували своју првобитну основу више него Француски, а променили су се према новим светским приликама више него енглескн универзитети. У главноме се у њима ради у три правца: 1-во, они

') Париски универзитет је основан 1215. год., а у оиште су прве универзитете на континенту евролском имале Француска и Италија.