Prosvetni glasnik

976

просветни гласпик

жутог и зеленог деда. Обраћајући нарочиту пажњу па тај тамни део, он је још приметио, да исти заузима увек потиуио одређеп лоложај. То је било готово целокупно знање о скенгру у ХУШ веку. Деветнаестом столећу је зар било намењено да од тепојаве створи засебну научну дцсциплину. Већ почетком прошлогавека. Могдаи и \У 1111 а ш II у (1 е о 11 а 81 о и (1802) обратише већу пажњу на М е 1V П 1-ев тамни део у спектру. У томе се нарочито ЛУоПаз^оп одликовао. Он је округао отвор, кроз који је К сћ И оп сироводио белу светлост напризму, заменио уским проволинијским процепом, а стаклену призму поставио тако, даје њенаивица преломнога углабила паралелна томе процепу. Последица те промене у неколико је одговорила ишчекивању. "\Уо11аз1оп је видео јасан сунчани слектар подељен са 7 тампих, врло финих , нопречних липија у неколико делова. Те линије сматрао је он као природну границу спектралних боја, па се са тим задовољио и није даље испитивао праву природу њихову. Том приликом приметио је и то, да те тамне линије нису било иодједнаке интензивности. Применивши место Сунчеве, друге нсЈсе светлости, као што је светлост свеће, електрнчие варнице и др. он је онет у њиховом спектру добијао оне тамне линије; али које не беху сасвим идентичне са Сунчевим. На овај начин ТУ о11ав1оп је воћ предвиђао неке разлике у природи дотичних светлости; алије то канда очекивало другога пионера, да удари прави темељ. Тај пионер био је Јо8ерћ Кгаипћо^ег, велики минхенски оптичар, сии .једног сиромашног стаклара. Рад његов био је скроз ориђиналан. Онје 1814 г. и не знајућп за Л\ г о 11 аз1;оп-ове експерименте, извршене нре 12 година, поновио огледе, које је још Ме1тП1 извршио. Сунчев светлосни зрак нропустио јс кроз узани процеп, а спектар, који је добио на тај начин кроз призму, гледао је кроз обичан дурбин, а не голим оком као што је до тада рађено, те га је тако могао детаљније расматрати. Овом приликом видео је опет испрекидан спектар само не са 7, већ са много већим бројем тамних линија (око 600). Тадаје он и јасно доказао, да све то прииада дотичној светлости, која је призмом анализована, дакле у овом случају Сунчевој, а никако другом нечему. Добивши овакав резултат, он је одмах предузео посао, да одреди тачне положаје бар најглавнијим тамним линијама Сунчевога сиектра. У томе је до некле и успео, одредивши тачна места за 324 линије, које је обележио великим и малим латинским писменима и које су по његовом имену и назвате: „Фраунхорове линије." 0 њима ћемо доцније опширније говорити. II он је, као и \\ г о11аз1оп, опазио, да се снектри разних вештачких светлости разликују међу собом према особитом распореду ових линија, као и то, да тих линија некад никако и нема. Утврђујући на овај начин положаје тих линија у спектру, ЕгаипћоЈег је определпо и ону тамну линију Ме1тП1-еву у жутоме делу. Та лииија позната је као „натриумова" (I)) и она је у исторпјп спсктралне авализе играла врдо значајну удогу. Ма да се она