Prosvetni glasnik

258

просветни г.1асник

„У радииге свега доста У штедише још и више". Па и то није казано како треба, јер сеуправо каже : У радише свашта (свега) бише, У штедише јоште (још и) више (Вук, речн 3 . 8. v. радиша и штедиша и посл. 6798.). Та је се пословица могла превесхи верно са „штедња је велики приход", па да се ђак навикне и да верно преводи и да разуме оно, што се том пословицом каже. Осим тога има и таквих пословица, које нису никако за почетнике, јер их не могу разумети ни онда, кад се преведу и онда на шта све то. Такве су пословице: Уох рориИ, уох «1вГ „Глас народа, глас сина Божјега"; ех ип§ие 1еопет ,од кмета и беседа"; Мс КћоДш, Мс ваШц 1гопс1ет т зИугз 11011 У1(1е8 „не видиш шуме од дрвећа" ; сгевсИ т а(1уег81б у1г1и8; пи11а сИез 8тс Пцеа; ие (1исИое1) ви1ог аирга сгер1(1ат („утпју у шаке!" (место јаснијег: не плећи се у оно, што не знаш) еЂс. Погрешно је преведена 16. посл. N011 8сћо1ае, ае<1 уИае (Пвсшшб са „учимо л;е док смо живи", а пословица управо значи „Не учимо за школу, већ за живот" или пошто је1. регз. р1иг. као општи субјекат, онда и „не учи се за школу, већ за живот". Тако и 53. посл. тапиз тапит 1ауа1 преводи са „рука руку мије, образ обадвије" (место: рука руку мије) и т. д. Има и штампарских погрешака, али нема за њих поправака. Тако је 1огта ћогИ ев! <■ЈЏаАга^аз Ае1ес1аг ћог1е (страна 4); јггта (зс. тип) (сгр. 15., број 40.); пезГго (20. страна, број 59.); раппагит (место: репиагшп) (страна 45., број 156., 3. реченица); соргез (место: сор1аз) и ататит (место: атапИит) (54. страна, број 188., с1.) е!с.. 0 српском језику г„ Калжка--нсћу ништа говорити, него ћу навести само примере, из којих ће се најбоље видети, како г. Калик после толико година свога учитељовања у нашим школама пише српским језиком. Ево од врло многих примера само овпх: „Цена оба одељка" (на корицама); „веџбање" (свуда); „башча" (8. стр., бр. 14; стр. 9., бр. 20., речен 6., и т. д.); уиотребљава већином ирезенс свршених глагола место несвршених: „опустоше се" (стр. 8., бр. 14.) и „опустошим" (10. број вокабулара), „роса оснажи" (стр. 10., бр. 23.), „стече човек" (стр. 12., бр. 30.), „ракови станују" (стр. 9., бр. 16.), „Ципар" (стр. 9., бр. 19.) и „Кипар" (бр. 19. вокабулара), „ПаФус" (стр. 10., бр. 20.) и „Паф" (19. бр. вокабулара) и „Па®о" (у индексу срдских речи) „Велики песници упоређују врлину сјајном светлошћу" (стр. 12., бр. 30., реченица 10.), и ако се и у српском и у латинском језику подударају конструкције; „млогих" (стр. 13., бр. 33., речен. 1.), „јесени" (место: у јесен) (стр. 9., бр. 18. и 20.), „дрва" (место: дрвета) (стр. 13., бр. 33.), „Омир" (стр. 14., бр. 37., реч. 7.) и „Хомир" (24. бр. вокабулара), „мала искра распира" (стр. 14., бр. 37., речен 11.), „Путовањем посматрамо стране обичаје" (стр. 16., бр. 44., 5. речен.), „лепе песме упоређујемо медом" (стр. 16., бр. 44., речен. 7.), „Песме добрих и великих песника насладе срца људска" (стр. 16.), „Грађани наше отаџбнне чувени су својом храброшћу" (стр. 18., бр. 51., речен. 10.), „Употреба рогова јеленова и говеда различита је" (стр. 21., бр. 63., речен. 5.) и ако је у српским граматикама реч јелен параднгма (с! Новаковића грам. 2. издање, стр. 148.), „Најгори је савет онај пријатеља" (вхс!) (стр. 27., бр. 89., речен. 10.) (с!немачко: Лег 8сћ1осМе81;е Ка1ћ 181 (1ег Дез ГгеипЛек), „У великим опасностима често вреди глас једнога човека више него онај целога грађанства" (стр. 29., бр. 96., реч. 4.) (с! и немачко: 1п §го88еп Оећћгеп §111 оИ сИе бИтте етез Маппев а1в <Ие (1ег §апгеп Виг^егвсћа!'!), „0 бедннче, кад немаш код куће најмилије другове,.