Prosvetni glasnik

266

ПРОСВЕТНН ГЛАСНИК

лика маса, да не може ништа да запамти и зато не схваћа ни оно, што би се иначе дало схватпти. Није ми намера, да из требника избадим реченице, које су пуне садржаја, а да захтевам, да се језик у нижим разредима учи само на непрекидном штиву. Моје је чврсто убеђење, да би и један и други правац допринео мало користн. Првим се занемарује садржина, а другим чврсто знање граматике, без које не може бити поузданога разумевања класнка. Држећн се златнога правила „1п тесИо уи ^ ш ", мишљења сам, да у читанци за почетну језиковну наставу морају бити и реченице и непрекидно штиво. Жеља ми је само, да буде избор тих реченица бољи, да њнхову садржину ученик лако схвати и да ова. у њему мисао створи. Богато благо од реченица пунпх садржаја оставила нам је латинска књижевност у пословицама и изрекама. У њима је сложена духовна храна, коју муже настава у латинском језику цружитд ученицима нижих разреда и њима утврдити граматичко знање њихово. Ону муку, што им је задаје граматика, засладиће садржина тих пословица, изрека и пепрекидног штива, што за њима иде. С поимањем онога, што треба утврдити као наставнп задатак, стоји у најтешњој вези обим и каквоћа наставнога градива, да може бити добро обрађено; јер права вредност и усдех наставе није у гомили суровога. градива, које се предаје, него у обради и извлачењу корисги из тога. Али тим није још све учињено, јопг се треба обазрети на разређивање и излагање овога. При разређивању треба тежити, да се постигне двоје : прво, да се појединости, што год се може своде на заједнпчкп основ и да се овим обухвате; друго, да се пази нри обради појединости и на природни ред тако, да се пре свега пробере оно, што је ближе и у неколико познато, па с помоћт тога, да се може схватити оно, што је даље и непознато. Даље треба нотанко дспитати, да ли и колико вреди то градиво као дидактпчно т. ј. колико може да да сталних и опширних погледа из области чулнога, као и духовнога разматрања, да разбистри и образује суђење, да потдомогне нроизвођење једрих појмова, да утиче на што дубље морално осећање и на образовање воље и карактера, у кратко да послужи значајном проширењу погледа, обогаћењу целокупнога унутрашњега живота и успешном развитку унутрашњега човека. Одабирање градива води на послетку својском одбацивању свега, што као дидактично нема вредности, т. ј. свега, што нпје подесно да образовање ученика буде једро, што се не може сложити с органским развитком, те је с тога само спољашње оптерећивање, као: мртва номенклатура, ништарија излишннх правила и још излишнијих изузетака, она мртва систематика, до које се заједно с учеником не долази самом наставом, него му се само споља намеће као шаблона. Тако схваћам писање школске књиге, и с те тачке поћи ћу у разгледање I. дела „Латинске читанке" Ј. Штајнера и Др. Авг. Шајндлера, коју је превео и удесио за српске ученике г. Спира Калик. Градиво у овој читанци, нарочнто у латинском тексту, одговара како својом каквоћом тако и распоредом своје садржине дотдуно задатку, којн се од таквих требника тражи. Овај се распоред огледа колико у реду, којим одељци и чланци долазе један за другим, толико и у прегледном распоређивању садржине иојединих комада за читање. Садржина њихова пружа ученику васпитно градиво за ум, машту и осећање. Прибирању градива поклоњена је довољна нажња, да буде такво, да чланди у њему пружа/ју лако разумљиве, заокругљепе и ученичкој снази и склоностима ирилагодне слике, које су тако подесне, да подстичу на рад свестране духовне радљивости код ученика, а што