Prosvetni glasnik

НАУКА И НАСТАВА

319

По версији овој у Константиновој повељи, и по стилизацији њено.ј, могло би се, доиста, узети, да су Драгаш, Константин и Д.митар била браћа, али опет зато не и да су била три рођена брата; не значи да Је Дмитар био рођепи брат Драгашу и Константину, да је био трећи син Дејанов, него какав блиски рођак, може бити какав ирви братучед са Дејановићима. Ми смо мало пре цитирали иовељу цара СтеФана Душана у којој он назива Дејана, својега зета по сестри, између осталога и братом царства (ми), 55 ) одкуда излази, као што смо већ напоменули, да су блиски рођаци називаии у Средњим вековима и братом царства. .Гога нешто. Ми налазимо, опет у пом. повељи Константиновој, где Константин, као потпуно самосталани госиодар и владалац, ослобођава од свих работа Дмитрове људе на имањима, која је Дмитар поклонио цркви својој у Штииу, 56 ) онако, као што видимо да ослобођава људе и осталих својих обичних властелина и војвода, према чему, такође, излази, да Дмитар није био рођени брат Драгашу и Константину. Поред свега изложенога знамо још и то, да је у време Константиново живео и Димитрије, син Војихне, шурак деспота Угљеше, те би порекло онога Дмитра, који се у пом. новељи Дејановића сномиње, ваљало даље истраживати. 51 ) 0 томе да ли је име, у овом случају надимак, Јован, било заједничко, да ли су га сви мушки члавови Дејанове породице носили, не може се, дакле, такође, тачно одредити. 58 ) Колико се данас у изворима види, име се Јован готово увек придева само Драгашу, Јован Драгаш, а Константину никако. 59 ) Јован Драгаш се обично назива Јован десиот Драгаш ; 60 ) једном се назива само десиот Драгаш; 61 ) другом приликом га сретамо са титулом војводе — во1евода Драгаш. 62 ) А Костантина сретамо највише са титулом господинт,; 63 ) више пута га сретамо, нарочито у Гласнцк Срп. Уч. Друштва XXIV. 55 ) Моп. 8егћ. ^ 93. 56 ) Актн .... 390. Гласник Срн. Уч. Друштва XXIV, 266 — 267. ■") Годнне 1379. наллзимо као писара царице Евдокије и Константина, некога Двмитра Хар тофи лаковић-а. (Моп 8егћ. 193). 58 ) Гласник Срп. Уч. Друштва XXIV. 59 ) У Карловачком родослову (§а&пк, Рата^ку) спомње се Константин Драгаш те пошто те године Драгаш није (5ио у животу, могло би се узимати, да се и Константин звао Драгашеи, али с обзиром на аутентичнпје белешке за ово питање, ово је погрешка доцнијих летописаца. о°) Моп 8еЛ. 186. 61 ) Октн, 377. 62 ) Пчињски поменик (Споменик Срп. Краљ Академије, XXIX). Знамо да је име Јован носио и деспот Угљеша. А бугарски цареви су носиди име Јован — Јован Александар, Јован Срацимир, Јован Шишман и други. м ) Моп 8егћ. Гласник Срп. Уч. Друштва XXIV.