Prosvetni glasnik

НРОСВЕТНИ Г.1АСНИК

олакшида при учењу и. п. не би био добар примјер д-едалебем мј. /И>еи> иди псибајам, ни та!ап мј. лоШг. в) И у синтакси треба да су кратке реченице. Врло дуге речениде могу се пократити тако да се изоставе неке ријечи или да се из сложене реченице изоставе неке просте. Згодна је н. п. реченица екеуоу, ох1 даг>(1а^01ег Хеп. Ап. У, 7, 18, у којој нема ни једне сувишне ријечи. 2. Треба да су примјери одични, да ученик не учи неке облике, који му неће нигда или скоро нигда требати, онда се не би морали ни измишљати облици, за које нема нигдје у језику потврде н. пр. није добар примјер ријеч у^аВд'"') за то што се само та ријеч тако деклинује, а и она се у атичкој арози, која се обично у Пруској у школама чита, по Е. Албрехту 79 ) може наћи само на два мјеста: ууаод НеП. V, 4, 50. Р1. Оог§. 527а. 3. И иначе треба да су примјери згодни н. пр. а) У деклинацији треба за примјере употребљавати (гдје се год може) ријечи које значе људе, за то што такве ријечи могу имати ириродне вокативе. Овога се правила није држао ни један поменути граматичар, за то они нишу вокативе (сингулара и плурала) од ријечи гц>,ц (част), гцле^и (дан), аЦ&еш (истина), (коријен), ци^а/ца (нож), хгоџтј (село), уеуаоа (мост), (кола), бббд (пут), то '$ ор (лук), лјју^д (лакат), гбџое (закон), рбтцгк (грозд) итд. За неке ријечн нема згоднијех примјера н. п. за „атичку" деклинацију, мјесто 1уО!>д (или 1уЈЈбс) могла бн се употријебити ријеч Л(род или Ј Еоипх итд. Ова је погрешка и у Хермана Шилера, 80 ) који каже говорећи о I. латинској деклинацији: в Бег УокаИу 181 е1&епШсћ иђег1'1иззЈ§, с1епп гаап ћгаисћ); Шп гипасћв! носћ пхсћ!, сИе те1б1еп с1атИ дећПс1е(;еп ЗаЂге бћн! иппаШгИсћ ипс! §е2 \уип§еп. \\'Ј11 тап Ит <1осћ етићеп, зо ћ г 1г<1 с1ег 8а1г Ко1а, 1'огта 1иа ез1 гоШпс1а аизгекћеп". За што хоће Хер. Шилер да се разговара с точком (с колом), кад се може разговарати с људима ? б) У конјугацији треба изабрати за нримјере транситивне глаголе, који имају активне и медијалне и иасивне облике (а уз то су кратки и обични). Сиг1либ, Наг1е1, ГеЈсМтдег, 1Јћ1е, Киг1г и Епсбеп(1огН имају за неконтраховане глаголе I. конјугације примјер Исто тако и ОегШ 1884, али 1892. год. (3. изд.) употребљава ОегЉ као и сви остали поменути писци школскијех граматика глагол ласбебсо, а у предговору (стр. IV) каже: ,бШ1 Јез Рага<П§гааб Мш ђаће Јсћ ласбегш аи!о'епоттеи; Гсћ ,8 ) Еао тто иишу: СигЦиз § 159, Наг1;е1 § 48, 6ег1ћ (1884) § 90 (исп. 1892. § 89), (КеЈсћСш^ег стр. 16), Бгапке-Ватћег® § 21, Неггтапп § 37, (НнПпег § 87), Косћ § 29, (Киг1г и ГпебепЛогГ § 60), Ић1е § 36. 79 ) ЕтИ А1ћгесћ1, 2иг Уеге1п&с1шп§ с1ег дпесћхвсћеп Зсћи^гаттаИк (1894) стр. 9. (Ка ,ЈЈ1, бпесћ. 8сћи1^гатт. 1889 и 1895 стр. XVI у биљешци). 80 ) Негтап ВсћШег, Напс1ћисћ с1ег ргакНзсћеп Ра(1а^о§1к ?иг ћоћеге Еећгап81 :а14еп. 3. АиН. 1894. стр. 419.