Prosvetni glasnik

нг0светш1 г.1лсцик

мена. Да сс та несталност и неодређеност избегне, ваљаће се решити на једно од двога. За групу непосредно већу од рода ваљаће усвојити или назив Фамилија или реч племе. Али, ире тога ваља знати, која је од њих ужег а која ширег значења? Ако је Фамилија ужег значења од илемеиа, онда би се сродни родови збирали у Фамилију, као непосредно већу и простравију групу од рода. У том случају, Фамилије, које имају главне белеге заједиичке, скуиљале би се у племе. Као што је Фамилија већа и шира група од рода, тако би онда било племе пространија и већа група од Фамилије. Где би било потребно, племе би се делило у Фами.1ије а ове у родове, а где не би имало те потребе, ту би се племе делило само у родове. На пример, четинарп би састављали илеме Оопг(егае, које би се делило у Фамилије: Ађ1е(јпеае, Сиргевзшеае и Тахтеае. Фамилију АђЈеИпсае састављају родови: Рјппв , РЈсеа, АћЈев, итд. Тако би исто и ранункулацее биле племе Лапипеи/мсеае, које би се делило у Фамилије: С1еша1;1(1сае (са родовима С1ета118, А1ха§епе); Апетопеае (са родовпма ТћаПсћчнл, Апетоие, Ас1ошз); Каттси1еае (са родовима. Муозигив, Кадапси1ие); НеПећогеае (са родовима СаПћа, Т10Ш113, ЕгапНпв, НеПећогиз, нтд), итд. КруциФере би биле племе Сгисгјеге , које би се делело у Фамилије ЗШдиозае и 8Шси1озае, или у Фамилије Р1еигогћ12еае, Но1;огћ12еае, итд. Груне биљака, као што су папаверацее, ацсринее, виолацее, итд., биле би тако исто илеме Рара'оегасеае, илеме Асеггпеае, илеме Уго1асеае, итд., која се разређују просто у родове. Нрема овоме г племе би било шира и пространија а Фамилија ужа и мања група биљака. Родови би се збирали у Фамилије, а Фамилије би се скупљале у племена. Ну, пре него би се то усвојило, настаје питање: да ли те две речи (племе и Фамилија) имају такво значење и у нашем народу, да ли је у народу Фамилија ужег а племе ширег значења? II ако, може бити, нема потребе за то, ипак ћу навести неколико примера из којих се види како стоје племе и Фамплија једно према другом. „Основпца целога словенског живота — у јужних Словена — беше задружаи дом у ком су били скупљени људи везани најтешњим крвним сродством... Кад би се у дому чељад сувише народила, један би их се део одвојио и подигао нов дом где у окодини старога с којим не би ни даље прекидао везе. Ноступним одељивањем растао је број нових домова, који су се настањивали око старога, и тако би се населило читаво село у ком су увек куће биле раздалеко једна од друге, свака усред свога имања. Овако село, насељено домовима сродним по крви, сматрало се као једно братство, род илн иородица (Фамилија,)... Бивало је да се братство толико памножи, да се морало, гдегод у близини, насељавати ново село, или да се старо село толико распростре, да се на послетку узмора поделити на мања села. На тај би начин једна аородица (фамидија) населила више села која су увек остајала у вези међу собом,