Prosvetni glasnik
56
ПРОСВЕТНН ГЛАСНИВ
НАЧЕ1А 0 ОУШТИНИ ТОПЛОТЕ од Светислава Обрадовића проФесора
Топлота је један од најбитнијих услова за опстанак и развиће органскога света; с тога је^појмљиво, што се и човеку у његовој борби за живот топлота и ватра свагда сдужиле као најпотребнија средства. Ну и ако је од вајкада живот човечији био тесно скопчан са поменугим природним појавама, ипак се од најстаријих времена до скора врдо слаба пажња обраћала на озбиљније објашњење суштине ових појава. Питање о суштини топлоте решавано је од најстаријих културних врсмена до данашњих дана на разне начине, према савременом степену развића физичких наука, које су у прошлим временима до зла бога скучене биле; али, што је најинтересније, са овим питањем није ни дан дањи пречишћено. Истина да су питања о суштинама физичких сила, као првих узрока физичких појава, апсолутно нерешљива; али се ипак с правом захтева, да се решења ових питања бар према савременом стању науке у склад доведу. Физичке су науке данас у свима гранама огромно обогаћене, а круну целокупног овог богатства, које нам 19. век на свом измаку у аманет остави, чини закон о јединству физичких сила и о одржању енергије; али питање о суштини топлоте као дајош није потпуно доведено у склад са овим законом, ма да је овај закон изазван баш самом процедуром кроз коју је ово питање важпе 1842. и 1843. г. прошло. Ну да бисмо ово питање што успешније решили, пропратимо најпре, бар у најглавнијим цртама, цео ток решења овога питања од старога века до данас.*) Проматрања на пољу топлоте у старом и средњем веку била су равна нули. Стари Грци сматрали су ватру са топлотом за једну од њихове четири стихије, дакле за материју, а од научнога схватања топлоте није било тада ни трага. Творац еманационе хипотезе о топлоти био је Аристотело, по ком је топлота и ватра најнематеријалнији елеменат који се састоји из ванредно малих покретљивих делића. По Епикуру топлота се састоји из ватрених излива који имају особене атоме. Чак ни вредни Маври нису за топлоту скоро ништа привредили. Стари су одмах с почетка употребили дедуктивни метод у природним наукама, који их је на погрешан пут навео, па су с тога ту и застали. Први покушаји озбиљнијег размишљања о суштини топлоте појавили су се у 16. веку по проиаласку термометра примитивне конструкције; но
*) Ке4оНска, ОезсШсМе с1. Рћувјк.