Prosvetni glasnik

800

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

послова, Ј ) а из познавааа живе и оиравдапе оиште потребе, покреће се ^ДЈросветни Гласник" у намери чистој од сваких личних рачуна и претензија, н са жељом, да се према датим приликама унесе вите светлости у целокупан рад на народној настави". А мало даље вели: „Захтеви времена, у коме живимо, врло су велики и озбиљни, а стање наших школа и других просветних установа потребује брзих поправака, значајних али добро промишљених измена, или може бити и нових основа, на којима ће се лодизати. Војска ,је наша довршила један део свога задатака и Србија је данас независна земља. Но оно што је сабљом задобивено, треба да се осигура за будућносг« „Образовање свеколиког народа мора бити једна од првих брига наших, ако смо ради спремити се за оне велике културне н политичке задатке, који су српском народу у овом крају света намењени." За тим износи, како у Србији нема ни једног просветног листа, како премнога грађа за нознавање школских и просветних нрилика и унапређивање њихово у самој управи нросветној, у Министарству, остаје незнана и неупотребљена, па се нита овако: „Да ли је доиста боље, да сви ти извештаји, предлози за измену, нримедбе на оно што постоји и т. д. и даље остају незнани, невиђени и нечувени, или је много корисније, да се то све за времена предаје јавности, па да свет зна шта се ради? За свакога, који је пријатељ јавнога рада, одговор је овде прост и јасан." Даље вели: „Време је затекло наше школе с многим још нерешеним задаћама. У министарству је нагомилан многи материјал од извесних наших научника, стручњака, књижевника и других школских радника, и сваки од њих садржи у овом или оном облику, у већем или мањем размеру, разноврсне иредлоге, како да се наша јавна настава унути, исправи и удеси, те да одговори потреби народа и сувременим захтевима науке .... За то је био потребан нарочити школски лист, коме нростор може дозволити да доноси све што је од општег интереса по школе и наставу, и који уз то не ће својом деном бити неприступан толиким трудбеницима иод слеменом школским". Значајно је још ово, што Стева вели даље о уређивању овога листа. .„Као што се, вели, овај лист не покреће за то да хвалама обасипље оно што се званично уради у нашој просветној струци, тако исто није му задаћа, да доноси неосноване н страсне нападаје на оно што се коме не допада било у уређењу школском, било у управи, у научним средствима ит.д. Свака озбиљна, непристрасна и иравична критика, написана у чистој намери да се помогне општој ствари народиог образовања, примиће се и штампаће се у овом листу". А позивајући на сарадњу каже: „....у интересу опште ствари народне просвете нозивамо све радннке на просветном пољу, да овом предузећу поклоне не само своју пажњу, него и неки део од свог времена и рада, како би овај

') Г. Ст. Бошковића.

V