Prosvetni glasnik

НВКРОЛОГ

803

напред и отела се од старога механизма", идн „најбољи усиех био је у Рачуну" и т. д. А многи и додаваху речи: „благодарећи ваљании Рачуницама г. Стеве Д. Поповића" или „захваљујући добро израђеним уџбеницпма, чиме се остали предмети не могу похвалити". Кад се сетимо, у каквом механизму беше сва настава а особито ручунска пре Стеве, а у каквом је стању оиа данас, када је он осгавља, онда доиста не можемо довољно да преценимо и искажемо разлику и скок што га је она учинила.

О раду Стевииу као министра просвете скоро две године а по том начелника Министарства Просвете скоро пет година (од 1886 до 1891) могло би се много говоритп. Но то је рад административне природе, који има ту особину, да с.е не види, да пропада и да не оставља тако видна трага као други. Он осгавља трага само у прашљивој архиви, у коју ретко ко и завирује, и у памети оних, који су били очевидци његови. И једно и друго посведочпће, да је тада у Министарству просвете бпло највигае реда, рада и тачности, у којој је Сгева често ишао у крајност, особито у положају начелника. На овоме положају он је био и за време партиских и за време непартиских владавина; и свака осећаше, да је он у том положају незаменљив. С тога је и остао у њему тако дуго. И тек 1891. Стева је смењен с овога иоложаја и стављен у пензију. И од овога часа Стева се прашта са школом и просветом, и ако у најбољој снази својој. Од сад он нрипада рачунској и Фпнансиско.ј струци у Србији. Његова наклоност рачунска, његова примерна штедљи вост, његова тачност до педантерије одвукла га је на ово поље.

Он је најпре 1894 постављен за председника Пореске Управе а одатле је дошао идуће 1895 године за министра Финансија, на коме је положају остао до Декембра 1896. Октобра пак 1897 поново је дошао на ово место и остао до Новембра 1898 године. Не мислим да се упуштам ни у какву процену овога рада Стевина, на овоме пољу, јер ми он није ни познат довољно. Али не могу а да не наведем речи једнога оиозиционара о њему у оно доба, када се 1897 године у Нишу иајвише вођаше брига о санирању нашега озлоглашенога Финансискога стања. „Стева, рече он, истина није некакав Финансијер стручњак, н ја сам био противан његову доласку за министра Финансија. Али, брате, кад сам видео, како тачно води рачуна о свакој пари народној као својој и колико се брине, да се ово данашње стање поправи, ја сам рекао: ми бољега човека данас не можемо наћи за министра Финансија. И зато немам ништа против њега. Јер пореска снага нашега народа данас је довољно оптерећена разним пореским

XI.

)