Prosvetni glasnik

НАУКА И НАСТАВА

731

мерно квадрату раздаљина, онда се тело мора кретати по једној од трију конусних пресека, ако му кретање није управљено ка оној тачки. — Из свега овога види се, да су Њутну служили за основу Ееплерови закони, па је онда комбиновањем ових закона са својим законом изводио нова прапила, при којима је свагда постављао по два независна услова; с тога му је и закон чисто математичке природе. И ако је Њутнов закон гравитације са математичког гледишта оправдан, ипак се зато о физичком значењу овога закона т. ј. о суштини привлачења небеских тела мора водити озбиљна рачуна тим нре, што се Њутн није задовољио с тим, да закон гравитације постави само за небеска тела и за земљину тежу, него је аошао и даље. Он је приписао плиму и осеку привлаци месеца и сунца.; даље се изјаснио да се у опште све масе, па и њини делићи међусобно иривлаче, као и да за привлачење маса у опште важи поменути закон, као и за небеска тела. Тако се његов напред поменути закон зове именом „закон атракције (привлачења) маса", по ком је међусобно привлачење двеју маса сразмерно нронзводу маса, а обрнуто сразмерно квадрату њине раздаљине. — Ну и ако се мисли да је овај закон привлачења маса огледима СауегкИбћ-а, Мазке1упе-а и др. потврђен, ипак зато треба добро размислити, да ли је узрок међусобном приближавању маса баш само привлачење. Њутн је увео у физици нривлачну снлу, чије је сеДиште у самој маси, и то у њеним најситнијим делићима; а та сила је по закону атракције постојана и сразмерна самој маси. Према данашњем степену савршенства механике као науке, битност привлачне силе у маси даЈе нам повода да узмемо, као да у маси има неке врсте поетојане потенцијалне механичке енергије која служи за извор тој сили, а која прелази при међусобном приближавању маса у кинетичку. Али како међусобно приближавање маса бива кроз пеку средину, па ма та средина била и васионски етар, то би се морао утрошити један део поменуте механичке енергије на савлађивање отпора средине, а те утрошене механичке енергије нестало би у пучини васионској преобраћањем у друге облике енергије било вибрацијом средине било како му драго, а овим поводом поступно би се умањавала, а најзад и исцрпла привлачна сила у масама. А кад би се количина изгубљене силе у маси непрекидно накнађавала, како би се привлачна потенцијална енергија поставилана првобитну меру, онда би ово накнађавање бивало из ничега, што је иак противно закону о одржавању енергије. Па како се онда могла признати битност привлачне силе у маси, и то још у постојаној сразмери према самој маси? — Привлачну силу увео је Њутн једино зато, што се уверио да се помоћу привлачења могу објаснити кретања небеских тела, плима и осека мора и иадање. Но и њему самом је привлачење маса било загонетно, нарочито у огромним раздал инама, и с тога је узрок атракције оставио нерешен. Сам Њутн није никад потврђивао да се материје привлаче, него се само